U atmosferi globalne nesigurnosti i smanjenog broja poklonika, Jerusalim ostaje svetionik vere – tišina ulica kroz koje je Bog hodao ponovo će biti osvećena molitvom i svetlom.
Dok se pravoslavni verni narod s ljubavlju i pokajanjem priprema da zakorači u Veliku sedmicu, duhovnu pustinju kroz koju se stiže do zore Vaskrsenja – Sveta zemlja, ranjena i uzdrmana, utišava svoje bolove i otvara svoja vrata za molitvu, tišinu i nadu.
Jerusalim, grad u kojem je Bog kao čovek hodao, stradao i vaskrsao, uprkos ratnim pretnjama i geopolitičkim nemirima, opet postaje centar hrišćanskog sveta.
U vreme kada zemaljski strahovi uznemiruju duše, nebeska tajna Hristovog praznika pobede nad smrću, u Svetoj Zemlji se čuva kao najdragocenija svetinja – sagorela u stradanju, ali neugasiva.
Put ka Golgoti – put pokajanja i nade
Jerusalimska patrijaršija je, uprkos svim iskušenjima, objavila program Svetih bogosluženja za Veliku sedmicu 2025. godine.
Sveštena tišina ulica kojima je Gospod nekada prošao sa krstom na leđima biće ponovo osvećena molitvom i pokajanjem vernika koji se, iako malobrojni, odlučuju na pokloničko putovanje uprkos ratnim opasnostima.
U središtu ovih dana, kao vrhunac duhovnog uzdizanja, biće čin silaska Blagodatnog Ognja na Veliku subotu, 19. aprila u 13:00 časova, u Hramu Vaskrsenja.
U tom času, kada se nebesko dotiče zemaljskog, a život pobeđuje smrt, iz Svetog Groba će i ove godine zasijati netvarna svetlost – znak da Bog nije napustio svet, već ga svake godine iznova poziva u ljubav i mir.
Služitelji nade u vremenu tišine
Broj poklonika drastično je smanjen nakon pandemije i zbog stalnih bezbednosnih pretnji. Ali oni koji ostaju – očevi Svetog Groba – ostaju kao živi svedoci nepokolebive vere.
U njihovim molitvama i žrtvi, u besanim noćima i služenjima pod zviždukom sirena, obitava neuništiva nada da će mrak ovog sveta ipak biti pobeđen vaskršnjom svetlošću.
Na nedavnom sabranju pod pokroviteljstvom patrijarha jerusalimskog Teofila, predstavnici svih hrišćanskih konfesija Jerusalima dogovorili su mere za dostojanstveno i bezbedno održavanje prazničnih bogosluženja.
U vremenu kada se zidovi grade, a mostovi ruše, njihova jednoglasna poruka je: „Mir, bezbednost i jedinstvo – u zemlji gde se Bog javio u telu.“
Poziv na ljubav i solidarnost
Pomsne pravoslavne crkve kroz svoja saopštenja, upućuju vernicima poziv da podrže Sveta Mesta – duhovno, ali i materijalno.
Jer stradanje ovih svetinja nije samo teret Jerusalima, već krst celog hrišćanstva. Podržati Svetu Zemlju u ovom času znači podržati veru, istinu i nadu – one vrednosti na kojima se temelji život u Hristu.
Veliki ponedeljak
09:00 Liturgija pređeosvećenih darova na Golgoti
18:15 Jutarje Velikog utorka (Služba Ženika)
Veliki utorak
09:00 Liturgija pređeosvećenih darova na Golgoti
18:15 Jutarnje Velike srede (Služba Ženika)
Velika sreda
09:00 Liturgija pređeosvećenih darova na Golgoti
Veliki četvrtak
06:30 Liturgija Svetog Vasilija Velikog u Sabornoj crkvi
09:00 Služba svetog umivanja (Obred pranja nogu) u hramu Svetog Jakova
Veliki petak
10:00 Carski časove na Golgoti
15:00 Patrijaraško večernje
23:00 Služba opela Hristovog (Epitafios)
Velika subota
13:00Silazak Blagodatnog Ognja
Nedelja Vaskrsenja – Praznik Pashe
00:00 Ponoćna pashalna liturgija (Služba Vaskrsenja)
13:00 Večernja vaskršnja liturgija
Dok se Velika sedmica približava, Jerusalimu se priprema za čin silaska Blagodatnog Ognja, poruka koja iz
Svete zemlje stiže vernicima širom sveta ostaje snažna i jasna – uprkos stradanjima, ratu i neizvesnosti, Hristova pobeda nad smrću i dalje sija kao svetlost nade.
Očekivani dolazak poklonika biće skromniji nego prethodnih godina, ali će molitve biti dublje, a svedočanstva vere jača.
Sveštenstvo apeluje na sve hrišćane da duhovno i materijalno pomognu očuvanje svetinja u zemlji u kojoj je svaki kamen priča o Bogu.
Uprkos senci koja je nadvila Jerusalim, poruka Vaskrsa ostaje ista: život ima poslednju reč.
(Religija)