U svetlu rastuće inflacije koja je zahvatila ceo svet, ne možemo dovoljno da naglasimo koliko je bitan svaki vid štednje – naravno, tamo gde je to moguće.
Ovaj put, međutim, ne govorimo o štednji energije, već novca, sa ciljem da vam predočimo neke efikasne načine/trikove, koji su Beograđanki Violeta M. (30), pomogli da sačuva koji dinar više u džepu.
Naime, Violeta je zaposlena puno radno vreme, i njen ritam u toku dana je sledeći: ustane, popije kafu kod kuće, spremi se za posao, a onda nakon osam sati rada, stiže kući oko 18h, kada sprema večeru.
– Kada radite i stalno ste u mašini, često nemate vremena da spremate obroke ili da planirate mnogo unapred. Ali, cene koje ovih dana viđam u marketima i pekarama, umnogome su promenile moj odnos prema starim navikama. Nikad nisam bila veliki trošadžija, ali 100 po 100 dinara, i začas ode nekoliko hiljada, praktično ni na šta – priča nam Violeta.
Kaže kako svaki dan viđa kolege na poslu koje restoranu u sklopu firme, gde se svi hrane, ostavljaju po 500, 600 dinara za jedan obrok.
– Samo izračunajte. Za 22 radna dana, to je 11.000 do 13.000 za jedan obrok na poslu. Dakle, 100 evra, što je dobar deo nečije plate.
Kako je Violeta uspela da uštedi promenivši navike?
jogurt u čaši/flašici,
kafu na poslu/automatu
doručak iz pekare je zamenila domaćim sendvičem, ovsenom kašom
Ponekad nosi ceo ručak od kuće, ponekad delimično
– Pet radnih dana, 5 čaša jogurta (180 grama) po ceni od po 40 dinara. To je ukupno 200 dinara. Za isti novac kupim 1,5 kg jogurta, koji mi traje barem nedelju dana. Ponekad uzmem i litar jogurta za nekih 130 dinara, koji mi traje pet dana dok sam na poslu. Tu uštedim oko 70 nedeljno, ili skoro 300 dinara mesečno.
– Dešavalo se da u toku dana popijem do dve kafe na poslu, što je oko 200 RSD, ako kupujem na automatu. Za pet radnih dana, to je 1.000 dinara. U jednom momentu sam shvatila da dajem do 4.000 dinara mesečno na kafe na poslu, umesto da kupim teglu za 500, 600 dinara, koja će mi isto toliko trajati. Tu mi je ušteda nekih 3.000 dinara, zavisno od kupovine u danu.
– Isto tako, shvatila sam da mnogo dajem za doručak iz pekare, koji samo „protrči“ kroz mene. Pritom, i pekare su poskupele. U proseku sam davala 100 do 150 dinara za neko pecivo od 100 grama, a pritom i nisam mnogo sita. Za isti novac kupim hleb koji mi traje danima. Počela sam da pravim sendviče. Ovako sam mesečno davala oko 3.000 dinara za doručak, a sada dajem barem upola manje. I 1.500 dinara uštede nije zanemarljivo, uz sve druge troškove.
– Verovatno većini najviše novca odlazi na ručak. Svakako, nije poenta da štedite do te mere da vam se život zakomplikuje, ali… Salatu, recimo, možete nositi u kutijici, neki prilog (npr. pirinač) takođe, kao i hleb. Onda eventualno kupim tunjevinu na sniženju ili komad mesa na poslu, što me košta 150 do 200, umesto 300/400 dinara. Dakle, umesto 8.000, sada dajem četiri do pet hiljada mesečno za ručak na poslu.
Suma sumarum: Violeta je na mesečnom planu uz ovaj sistem uspela da uštedi 9.000 do 10.000 dinara, ili između 2.000 i 2.500 dinara nedeljno.
(Izvor:SD)