Konflikti sa decom su neizbežni u svakoj porodici. Psiholozi kažu da su najčešći uzroci ovih konflikata kršenje dečijih granica, koje deca počinju da osećaju sa 3 godine.
Deca se aktivno odupiru instrukcijama roditelja. Potreba za nezavisnošću se nastavlja u 3, 7. i 9. godini uzimajući različite oblike. Kako da pronađete zajednički jezik sa decom? Mi smo istražili kako da decu naučimo neophodnim pravilima ponašanja kako biste izbegli potencijalne probleme i pokazali deci da su važna.
Pronađite vrline
Niko ne voli kritikovanje. Ako pokušate da zapamtite osećanja koja imate kada vas neko kritikuje ili vam nešto brani, onda ćete razumeti revolt koji dete oseća. Ogorčenje koje deca osete sprečava ih da ostvare kontakt, što rezultira time da dete ne odgovara na ono što tražite od njega. Naučite da smanjite svoje kritikovanje iako je to ponekad teško. Kritikujte, ali i hvalite i rezultati će biti potpuno drugačiji.
Ponudite izbor
Obavljanje kućnih zadataka je naravno obavezno. Otpor često nije uzrokovan činjenicom da se nešto mora uraditi, već strogim glasom. Ponudite izbor – ne previše veliki, zavisno od uzrasta deteta. Mogućnost izbora i donošenja odluka značajno povećava samopouzdanje, a vi ćete još uvek imati kontrolu nad ponašanjem svog deteta.
Ne odvraćajte dete od važnih poslova
Ovo jednostavno pravilo je roditeljima teško da primene jer im jednostavno dečiji poslovi izgledaju nevažno. Da li ste ikada pomislili: „Skupljaš lego kocke? Pa šta, to je samo igra, a mama mora sa tobom odmah da razgovara.“
„Razgovaraš sa drugarom? U svakom slučaju, pričate gluposti, a baka hoće da ti pokaže kako se prave palačinke.“ Važno je da ne podcenjujete detetove akcije i istovremeno pokušavate svoje da postavite kao prioritet. Poštujte njihov lični prostor. Zamislite kako bi odrasla osoba reagovala na mestu deteta? Rešenje za ovaj problem jeste da pitate dete može li da odloži svoje stvari za kasnije.
Budite spremni da se povučete
Kada se odrasla osoba igra sa detetom, često joj je na umu da su pravila igre odavno ustanovljena. Smatramo da je forsiranje deteta da prihvati pravila dobar obrazovni momenat jer u odraslom dobu postoji mnogo „neophodnih“ pravila koja moramo poštovati i ako ne želimo. Međutim, šta je sa kreativnošću, inicijativom i maštom? Pustite deteta da osmisli sopstvena pravila i drugačije igra igru. Nova igra može biti mnogo zabavnija nego obično. Ako ne, onda je sjajan primer da nešto novo ne mora biti nužno bolje, ali i dalje vredi probati.
Ne namećite vašu pomoć
Koliko strpljenja možete imati kada vaše dete radi nešto dugo vremena i pravi greške? Jednostavno poželite da uzmete šta god da radi i uradite sami. „Uključite svoj zen“ i ne namećite svoju pomoć dok ne bude apsolutno neophodno. Želite li da vaše dete odraste u samouverenu osobu? Onda morate imati strpljenja i nemojte nuditi pomoć dok je dete ne zatraži.
Fraza „pusti mene da uradim!“ neće detetu doneti ništa dobro i ubija inicijativu. Pustite dete da pravi sopstvene greške. Ako vam dete zatraži pomoć, procenite koliko se dobro ono samo može nositi sa zadatom. Ako mu dobro ide, ponudite mu da pokuša samo još jednom.
Pitajte za savet
Kada se neko konsultuje sa nama, to je lepo i pokazuje nam da je naše mišljenje poštovano. Pitanje za savet posebno je efikasno kod mlađe dece. U ovom dobu, oni su željni da preuzmu više odgovornosti. Postavite mu direktna pitanja i zatražite pomoć u donošenju odluka. Ovo će učiniti da se dete oseti kao odraslo i pokazaćete mu da verujete onom što kaže.
Saosećajte sa svojim detetom
Kada dete govori o svojim problemima, mi ga žalimo i momentalno želimo da ga naučimo šta da radi. Fraze poput „Rekla sam ti!“ izgovaramo automatski. Mame se često unervoze, zabrinu, daju savete ili osuđuju – sve ove stvari mogu da odgurnu dete. Ne idite gore-dole i ne potcenjujte detetove brige. Budite bliski sa njim. Da li dete želi da plače? Pustite ga da plače. Neka razume da su njegova osećanja važna i smireno razgovarajte o situaciji i načinu na koji mogu da je reše.
Razgovarajte o hipotetičkim situacijama
Razgovaranje o hipotetičkim situacijama sa drugom decom i roditeljima ili o filmovima i knjigama prilično je efikasna tehnika da dete nauči da razmišlja apstraktno. Ključ uspeha je mirna okolina i detetova želja da razgovara o temi. Primer pitanja: „Marko se često svađa. Šta misliš, zbog čega? Mogli mu roditelji pomoći?“ Važno je da zapamtite kada razgovarate o imaginarnim situacijama, nemojte da vraćate dete u „realnost“ pitanjima „Da li je tebi poznata ova situacija?“ Nemojte da mislite da dete neće otkriti trik. Ako mu je situacija bliska, vaše dete će razmišljati o tome bez vašeg navođenja, kao i što će čuti sve što želite da mu saopštite. Okretanje situacije kako bi dete bolje razumelo uništiće svu „magiju.“
Setite se da koristite humor
Ako ne roditelji, ko će da nauči dete da mu humor može pomoći da se nosi sa teškim momentima i situacijama? Zabavne parodije, igračke i predmeti koji pričaju, smejanje zajedno dok gledate crtane filmove – sve ovo stvara zabavnu atmosferu u porodici.
Ako pokazujete svoje glumačke sposobnosti i zabavljate se fantazirajući, naučićete vaše dete da radi isto. Mnogi problemi se brže rešavaju humorom, nego pravilima. Budite pažljivi da situacija ostane vedra – deca veoma oštro reaguju na sarkazam i grubost.
(Izvor: Mediji)