Stručnjaci stalno pokušavaju da nađu nove načine u svakodnevnoj komunikaciji, proučavajući kako funkcioniše naš mozak. Ipak, neke uspešne metode stare su stotinama godina. Tako je još Blez Paskal, filozof, matematičar i fizičar u 17. veku proučavao ljudsku prirodu.
Kada želimo da neko promeni mišljenje, obično počinjemo tako što im ukazujemo gde su pogrešili. Paskal ima drugi predlog – probajte da gledate na situaciju iz njegovog ugla, priznajte da postoji istina u njegovim uverenjima. Onda, prezentujte širu sliku, u kojoj postoji mnogo drugih uglova viđenja. Ideja je da vodite drugog u otkrivanje drugih perspektiva.
Evo šta je Paskal tačno rekao:
„Kada želimo nekog da ispravimo, ubeđujemo, i to sa uspehom, i da mu pokažemo da greši, prvo moramo da gledamo na stvari iz ugla koji on smatra da je važan, i taj ugao obično pokazuje njegovu istinu, i treba da mu priznamo da je u pravu, ali i da mu pokažemo stranu u kojoj greši. On je zadovoljan jer vidi da nije pogrešio, već da nije video sve moguće strane. Tako niko nije uvređen, i niko ne može da vidi sve…“ Na taj način navodimo nekog da sam istraži druge opcije, umesto da mu namećemo svoje viđenje.
Da li ovaj metod i dalje važi?
Dr Artur Markman, profesor psihologije na Univerzitetu u Teksasu, se slaže. On smatra da je ovaj pristup efektivan zato što može da učini da ljudi spuste gard. Kada odmah napadnete nekog da nije u pravu, oni vas ubeđuju još više, pokazuje se inat. Ali ako počnete tako što potvrđujete njihovu poziciju, načinili ste prvi važan korak ka potencijalno kooperativnoj diskusiji.