Dr. Ranko Rajević, defektolog i praktičar nam govori o tome kako dozvoljavanjem pojedinih aktivnosti svom detetu onemogućavamo njegov pravilan razvoj.
Najčešće probleme koji roditelji navode su razvoj govora, poslušnost i napredak. Roditelji su uglavnom okupirani svakodnevnim aktivnostima deteta i nisu svesni njihovih mogućnosti i potencijala. Svaki roditelj želi da njegovo dete bude srećno, samostalno, prihvaćeno i uspešno. Vodeći se ovim prioritetima dolazimo do podele odgovornosti.
Svako dete zavisno od uzrasta mora imati neke granice. Ono zahvaljujući njima će biti sigurno, ali će naučiti da brine o sebi i svojoj okolini. Granice postavljamo na osnovu njegovih mogućnosti i tako dobijaju šansu da iskoriste svoje potencijale. Da bi ono poštovalo postavljene granice roditelj mu mora biti autoritet.
Autoritet se postaje tako što i sami verujete u odluke koje donosite, da ste dosledni i istrajni. Naravno da svaki roditelj preispituje svoje odluke, to je dobar put ka dobrom roditelju.
Šta podrazumeva dobar roditelj. Da biste bili dobar roditelj morate nekada raditi i one stvari za koje znate da ne prijaju vašem detetu ali da će mu to u životu koristiti. Ako stalno idemo za decom i sklanjamo stvari, ako ih opominjemo za nešto sve vreme i oni nikada ne poslušaju, onda nismo dobar model.
U početku morate pomagati detetu da skupi igračke ali kako je ono veće vaša pomoć treba da bude sve manja i tako za sve. Potrebno je da naučimo dete od malen ada ima svoje obaveze i da ih savesno radi, jer ako tako ne bude u životu biće mu život samo teži, a nijedan roditelj to ne želi.
Pravilo koje pomaže da postanete dobar model roditelja, da uspostavite poštovanje i autoritet, zove se Tri puta.
Ako dete ne reaguje na zabrane ili neke jednostavne naloge, dođi, uzmi, nemoj, onda ga jednom pozovete i malo sačekate da vas čuje, ali ne preduge, ako ne reaguje ni tada ponovite uz blagi dodir ruke, a ko i tada ne reaguje, odete do njega i to nešto uradite zajedno. Tako će dete shvatiti šta vaš nalog zapravo znači.
Nikada ne smete odustati od svog naloga detetu bilo to da li ćete ga sami uraditi ili odustanete, dete više neće povezivati nalog sa aktivnosti i postaće neposlušno. Kada se radi o akcijama deteta koje ugrožavaju njegovu sigurnost morate odmah reagovati, ne smete mu ostavljati prostora.
Treće pravilo govori o tome da mnogi roditelji imaju strah da ako postavljaju granice i nameću pravila detetu, da će ono to shvatiti da ih ne vole. Neophodno je da sami verujete u svoje granice i odluke i da se ne kolebate jer deca to osećaju.
Kada detetu kažemo NE, ono mora biti praćeno i određenom gestikulacijom. Svaku zabranu mu treba obrazložiti u skladu sa uzrastom. Ako je počelo da plače sačekati da se smiri. Svako NE do kraja treba da osatne ne, bez smeška ili bilo kog vida popuštanja. Morate biti dosledni.
(Izvor: Beograd.in)