30. maja 1992. Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 757 kojom su tadašnjoj SR Jugoslaviji, kao glavnom krivcu za rat u BiH, uvedene sankcije bez presedana u istoriji svetske organizacije.
Za uvođenje potpune ekonomske blokade i prekid svih naučnih, kulturnih i sportskih veza sveta sa SRJ, koju su činile Srbija i Crna Gora, glasalo je 13 članica Saveta bezbednosti UN, niko nije bio protiv, a Kina i Zimbabve su bili uzdržani.
Neposredan povod za uvođenje sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji bio je masakr civila u redu za hleb u ulici Vase Miskina, u centru Sarajeva, za šta su odmah optuženi Srbi iz BiH.
Srpska strana je to negirala, tvrdeći da se radi o bombi podmetnutoj od strane vlasti u Sarajevu, sa ciljem da se izazove reakcija Zapada protiv Srba.
Tokom 1990-ih godina Savet bezbednosti UN usvojio je više od 150 rezolucija povodom raspada SFRJ i ratova na tom prostoru, a desetak rezolucija predviđalo je kaznene mere protiv SR Jugoslavije.
Sve rezolucije kojima su SRJ uvođene sankcije zbog ratova u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu usvojene su uglavnom jednoglasno, uz podršku svih stalnih članica Saveta bezbednosti UN, među kojima je i Rusija.
Ovako smo živeli
Sankcijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija zabranjen je ne samo izvoz nego i tranzit robe, kao i transfer finansijskih sredstava.
Rezolucijom je naloženo i smanjenje osoblja u diplomatskim misijama, sprečavanje učešća u sportskim događajima, a suspendovan je svaki oblik naučne, tehničke i kulturne saradnje.
Povodom pitanja u vezi s Jugoslavijom, Moskva je u Savetu bezbednosti UN iskoristila pravo veta samo u decembru 1994, sprečivši usvajanje rezolucije kojom se, zbog teške humanitarne situacije na području Bihaća, tražila striktnija kontrola granica SRJ sa Hrvatskom i BiH, a nekoliko puta se uzdržala od glasanja.
(Izvor: Kurir / RTS / Beta)