Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
U petak, 28. februara 2025. godine, navršiće se dve godine od tragedije koja je potresla svet i zauvek promenila život sveštenika Hristodulosa Papaioanua.
Tog dana, u nesreći koja je zatražila 57 života, među poginulima je bio i njegov sin, Kiprijanos. Ova tragična sudbina ne samo da je duboko dirnula porodicu, već je odjeknula i u Grčkoj, ali i širom pravoslavnog sveta.
Kiprijanos, mladić pun snova i planova, bio je na pragu braka, završavao studije i planirao da postane sveštenik. Sudbina je, međutim, odlučila drugačije.
Njegov život je nasilno prekinut te kobne februarske večeri u dolini Tempi, kada je putnički voz, pun mladih ljudi sa nadama i željama, sudario sa teretnim vozom.
Otac Hristodulos, iako duboko potresen gubitkom, pronašao je snagu da progovori o svom bolu. U emisiji „Istine sa Zinom“ na Star televiziji, kroz suze i tugu, sveštenik je podelio bol koji nosi u srcu.
„Ovaj događaj nas je obeležio“, rekao je, osvrćući se na tragediju koja je zauvek promenila njegovu porodicu i život.
Njegove reči, ispunjene tugom, ali i dubokom verom, svedoče o njegovoj borbi da pronađe snagu u Gospodu.
– Bio je to najtužniji događaj mog života. U praksi sam video da me Bog ojačao ovih poslednjih dve godine da prebrodim ovaj gubitak – rekao je sveštenik Hristodulos.
Iako su prošle dve godine, tragovi tog tragičnog trenutka ostali su neizbrisivi u njegovom srcu.
Teške reči o tragediji ne dolaze samo iz očevih usta, već i iz samog iskustva koje je duboko urezano u dušu svakog roditelja koji je preživeo gubitak. „Kiprijanos je planirao da se oženi, završavao je studije i imao nameru da postane sveštenik.
Međutim, njegov život je naglo prekinut, ostavljajući za sobom samo uspomene i neostvarene snove“, rekao je otac Hristodulos, govoreći o planovima svog sina koji nisu bili ostvareni.
Najsuroviji trenutak, kako je sam podelio, bio je trenutak kada je preuzeo telo svog sina. Iako je srce bilo slomljeno, otac je, kao sveštenik, morao da bude snažan.
– Telo sam preuzeo celo, nije bilo delimično uništeno – rekao je, osvrćući se na trenutak kada je držao svog sina. U njegovim očima, to je bio trenutak koji je zauvek ostao urezan, jer je primetio opekotine na telu svog sina.
– Njegove dve ruke bile su crvene, kao kad odeš na more, staneš na sunce i izgoriš. Mirisao je jako na hemikalije – ispričao je potreseno.
Ipak, najpotresniji trenutak u njegovoj ispovesti bila je priča o molitvenoj brojanici koju je Kiprijanos nosio. Iako su opekotine bile prisutne, brojanica je ostala neoštećena.
– Bila je na njegovoj ruci, nije izgorela – rekao je Hristodulos, govoreći o neobjašnjivoj svetoj zaštiti koja je, na neki način, ostala sa njegovim sinom i posle tragičnog kraja.
Ova ispovedna priča ne samo da svedoči o dubokom gubitku oca, već i o snazi vere, koja se, uprkos neizmernoj patnji, pokazala kao svetionik u tami.
Otac Hristodulos je kroz svoju veru našao snagu da preživi najteži trenutak života. Iako je izgubio sina, on nije izgubio veru, jer je verovao da je Bog uvek uz njega, pružajući mu snagu da ide dalje.
Sećanje na Kiprijanosa je, za sve one koji su ga poznavali i voleli, zauvek urezano u srcima. A priča o njegovom životu, snovima i pretrpljenoj tragediji neka bude podsećanje na krhkost života i snagu koju samo vera može pružiti u trenucima najveće boli.
(Religija)