Gotovo niko ne zna kada bi trebalo da otac preda sinu slavu!
Postoje razna verovanja u običaji kada je u pitanju obeležavanje krsne slave, zato se vrlo lako ljudi zbune i ne znaju šta je zaista u skladu sa verom, a šta nije.
Upravo jednu od najvećih nedoumica razrešio je Protojerej Eparhije šumadijske Srećko Zečević. Naime, mnogi Srbi se zbunjuju kod pitanja kada bi otac trebalo da preda sinovima slavu, a mi vam donosimo pravi odgovor.
Naši preci su bili mnogobošci. Svako pleme i svaki dom je imao svoje božanstvo, koje je bilo veoma poštovano – kao zaštitnik. Kada su Srbi primili hrišćanstvo pod uticajem Vizantije, veoma su se teško odricali stare tradicije i običaja. U zamenu za te običaje, uzeli su da slave jednog hrišćanskog sveca, i to onog na čiji su dan primili Sveto krštenje.
Srbi nisu prekidali ovu tradiciju. Mogli su da promene i ime, i prezime, i mesto stanovanja, ali se Krsne slave nisu odricali i nisu je menjali. Sve do vremena komunizma, kada su se u mnogim domovima slavske sveće ugasile.
Način proslavljanja se razlikuje od mesta do mesta, delimično izmenjen usled stranih uticaja, a delimično usled smanjenja broja članova domaćinstva.
Elementi koji su uvek prisutni u proslavljanju su: ikona, paljenje sveće, lomljenje slavskog kolača, panaija (koljivo, žito), vino kojim se kolač ili koljivo preliva, dizanje u slavu, pomen mrtvima.
Kako se pravilno slavi svetitelj?
Važno je da se krsna slava proslavi onako kako je propisala sveta Crkva i kako nam je od naših starih ostalo. Sve nepravilnosti koje se danas javljaju, kao što je spremanje mrsnih jela u posne dane, neumereno korišćenje alkohola, ružne reči i psovke, pušenje pored slavske sveće i drugo, vrlo su štetne. Bolje je da ne slavimo, nego da ovako vređamo našeg svetog zaštitnika.
Kako otac predaje slavu sinovima?
Ukoliko sinovi žive sa ocem u jednoj kući, onda svi zajedno slave slavu. Međutim, kada neko od sinova zasnuje svoju porodicu, oženi se i ne živi više sa ocem, on treba odmah da počne da u svom domu slavi Krsnu slavu.
Sasvim je pogrešno, što pojedini danas, ne slave, izgovarajući se: živ mi je otac i on slavi. Znači, čim neko živi zasebno i ima svoju porodicu, dužan je da slavi svoju slavu, jer je slava zaštitnik domaćeg ognjišta, veliki Božiji blagoslov i zaštitnik svih ukućana.
– Prve godine, kada sin zasnuje samostalno domaćinstvo, on dolazi kod oca na slavu. Kad se kolač iseče, otac iz svoje desne ruke predaje sinu jednu četvrtinu kolača, poljube se, jedan drugome čestitaju slavu, a otac poželi sinu da sa svojom ženom i decom, dugo i u zdravlju i dobrom raspoloženju slavi slavu. Sin nosi deo kolača kući, podeli ga sa svojom porodicom, a već naredne godine počinje redovno da slavi svoju Krsnu slavu – ističe Protojerej Eparhije šumadijske Srećko Zečević.
(Izvor: Espreso/ Stil)