Za svega dan i po Rusija se suočila sa veoma realnom pretnjom oružane pobune, a predsednik Vladimir Putin je obećao da će kazniti plaćenike Vagnera koji marširaju ka Moskvi i usput zauzimaju gradove. Delovalo je da će noć između subote i nedelje biti besana, ali onda je došlo do iznenadnog preokreta – dogovora između šefa Vagnera Jevgenija Prigožina i predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka.
Mnogo toga ostaje nejasno. Prigožin je samo saopštio da je doneo odluku da povuče trupe koje su bile nadomak Moskve, kako ne bi došlo do krvoproliće. Napustio je Rostov na Donu, navodno da krene put Belorusije, uz garancije da neće biti krivično gonjen. Šta se tačno tu dogodilo, još nikom nije jasno.
CNN piše da Putin sada najverovatnije sumira utiske nakon najvećeg izazova svojoj vladavini. Što se tiče Prigožina, on možda ide u Belorusiju, ali je činjenica da je sam sebi iscrtao metu na leđima.
Prigožin ide u Belorusiju
Prigožin je nakon pregovora sa Lukašenkom u subotu pristao da ode u Belorusiju Dogovor uključuje povlačenje vagnerovaca sa puta za Moskvu, kako je sinoć saopštio Kremlj.
Krivični postupak protiv osnivača paravojne kompanije Vagner Jevgenija Prigožina biće obustavljen, i on će napustiti Rusiju. Ni Prigožin ni njegovi borci neće biti krivično gonjeni zbog pokušaja pobune, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Kako je naveo, Prigožin će sam otići u Belorusiju. Peskov nije precizirao šta će Prižogin raditi u Belorusiji. Ni njegovi vagnerovci neće odgovarati za učešće u pobuni, već će imati priliku da potpišu ugovor sa ruskim Ministarstvom odbrane. Prethodno su vagnerovci tvrdili da su zauzeli ključne vojne objekte u dva ključna grada, da bi potom sinoć napustili Rostov.
Nije poznato gde je trenutno Prigožin, a navodno to ne zna ni Kremlj.
Šta se dogodilo?
Kriza u Rusiji eskalirala je u petak, kada je Prigožin optužio rusku vojsku da je napala kamp vagnerovaca i pobila njegove ljude. Zakleo se da će se osvetiti i uveo svoje trupe u Rostov na Donu. Objavio je da je preuzeo kontrolu nad ključnim vojnim objektima u oblasti Voronježa, gde je došlo do sukoba između vagnerovaca i snaga ruske vojske.
Prigožin je tvrdio da to nije državni udar, već „marš za pravdu“.
Ali, to je malo umirilo Moskvu. Jedan visoki bezbednosni zvaničnik nazvao je Prigožinove akcije „insceniranim državnim udarom“, prema ruskim državnim medijima. Ministarstvo odbrane Rusije negiralo je napad na Vagnerove trupe, a ruske snage unutrašnje bezbednosti pokrenule su krivični postupak protiv Prigožina.
A onda je usledilo vanredno obraćanje Putina.
U govoru, koji je emitovan na svim kanalima u Rusiji u subotu ujutru, vidno besan Putin rekao je da će kazniti sve koji “krenuli putem izdaje”. Izdaju Vagnera nazvao je zabadanjem noža u leđa Rusiji i njenim građanima, poredeći postupke Vagnera sa revolucijom 1917.
Tokom dana situacija je delovala krajnje dramatična. Zatvoreni su putevi širom Rusije, građanima u regionu Voronježa rečeno je da ostanu u svojim kućama. U Moskvi su pojačane mere bezbednosti, a rečeno je da će u ponedeljak biti neradan dan. Kružile su fotografije ruskih snaga u opremi sa automatskim oružjem kako dežuraju na autoputu nadomak Moskve.
Sve je govorilo da se sprema oružani sukob u prestonici. A onda je naglo, baš kao što je i počelo, sve bilo obustavljeno. Sklopljen je „beloruski dogovor“ koji je – bar za sada – ugasio vatru, piše CNN.
Šta čeka Prigožina i Vagner?
U ovom trenutku nije baš najjasnije šta će se dogoditi sa Prigožinom i njegovom ulogom u grupi Vagner i ratu u Ukrajini. Nije jasno ni to da li će Prigožinovi borci nastaviti da se bore uz ruske vojnike.
Portparol Kremlja rekao je sinoć da ne može da odgovori na pitanje kakvu će funkciju Prigožin imati u Belorusiji. I sam šef Vagnerovaca dao je malo detalja o dogovoru koji ga je sprečio da krene u direktan napad na Moskvu. Bivši major američke vojske Majk Lajons ukazao je u subotu da je Vagner “nezavisna borbena grupa” sa drugačijim uslovima od ruske vojske.
– Možda će se neki odvojiti. Ti ljudi su lojalni čoveku, Prigožinu, a ne zemlji, ne misiji. Mislim da imamo mnogo više pitanja na koja trenutno nemamo odgovor – rekao je Lajons.
Stručnjaci su sigurni da opasnost po samog Prigožina nije prošla.
– Putin ne oprašta izdajicama. Čak i kad kaže: “Prigožine, idi u Belorusiju”, on je i dalje izdajica i mislim da mu to Putin nikad neće oprostiti – rekla je Džil Doerti, stručnjak za ruske poslove, dodajući da bi Prigožin “mogao da pogine u Belorusiji”, ali da je to teška dilema za Moskvu jer sve dok šef Vagnera ima neku vrstu podrške on je pretnja gde god se nalazi.
Brajan Vitmor, saradnik Evroazijskog centra Atlantskog saveta rekao je da će Putinov režim biti u ozbiljnoj opasnosti ako Prigožin ne plati visoku cenu.
– To je zato što politička promena dolazi u Rusiju kad su prisutna tri faktora: podeljena elita (imamo), nezadovoljna javnost (imamo) i odsustvo straha. Ako se strah ukloni iz jednačine, onda će režim biti u opasnosti – rekao je on, preneo je Atlanticcouncil.org.
Vilijam Vešler, direktor Centra Rafik Hariri i Programa za Bliski istok Atlantskog saveta, citirao je čuvenu izjavu američkog esejiste Ralfa Valdoa Emersona, koji je rekao da “kad udariš na kralja, moraš ga ubiti”.
– Za sada bi možda želeo (Prigožin) da se kloni prozora na gornjim spratovima, jer su poslednjih godina Putinovi protivnici imali tendenciju da budu posebno nespretni blizu njih – rekao je Vešler.
Šta će biti sa Putinom?
Ruski predsednik suočen je sa ozbiljnim problemima. Vešler je rekao da “beloruski sporazum” verovatno nije kraj ove priče već samo početak.
– Na površini to može delovati kao Putinova pobeda, ali on je oslabljen i samom činjenicom da se to dogodilo i stvarnošću da je to rešeno putem ispregovaranog kompromisa umesto javne demonstracije fizičke sile. Vojska… je ponovo ponižena pod Putinom. Primarni fokus Putina mora da bude na tome da obezbedi svoj položaj, a samim tim i opstanak, među malim brojem Rusa koji su važni, pokazujući snagu – rekao je Vešler.
Iako je Putin preživeo sukob, on sada izgleda slab – ne samo za svet i svoje neprijatelje, već i za sopstveni narod i vojsku. To bi moglo da predstavlja rizik ako u Moskvi postoje skeptici ili rivali koji vide priliku da potkopaju Putinovu poziciju.
– Da sam na Putinovom mestu bila bih zabrinuta zbog ljudi na ulicama Rostova koji bodre vagnerovce dok odlaze – rekla je Doerti.
Na snimcima koji su nastali sinoć u Rostovu čulo se kako ljudi bodre Vagnerovce koji napuštaju grad, a pojedinci su čak tražili da naprave selfi sa Prigožinom dok je napuštao grad.
-Zašto prosečni Rusi na ulici bodre ljude koji su upravo pokušali da izvrše državni udar? To znači da ih možda podržavaju ili im se sviđaju. Šta god da je, to je zaista loša vest za Putina – zaključila je Doerti.
„Početak kraja rata u Ukrajini“
Vladislav Davidzon, saradnik Atlantskog saveta, ocenio je da je ovo “početak kraja rata”.
– To što su pobunjeničke snage uspele da dođu tako daleko uz malo protivljenja i zauzele Rostov na Donu… pokazalo je slabost i nekoherentnost Putinovog režima dalje od svih prethodnih pretpostavki. Teško je znati kako Putinov režim može da povrati svoj legitimitet nakon ovog… Ovo je početak kraja rata (u Ukrajini). Rusko stanovništvo i Putinove elite tolerisali su rat kad je bio daleko, ali će svakako dvaput da razmisle o tome po zaključenju ove farse – rekao je on.
Rama Jad, direktor Afričkog centra Atlantskog saveta, ukazao je takođe da će Putin bez Vagnera izgubiti značajni deo uporišta u Africi.
– Prigožin još nije poražen. Način na koji je odlučio da se okrene i izbegne krvoproliće ostavlja utisak da on kontroliše ne samo narativu već i budućnost Putinovog 23-godišnjeg stiska na vlasti. Treba li Putin da ostavi Prigožina tamo negde a da ga ne uhapsi? Šta je sa njegovim delovanjem i uticajme u Africi gde ima tekuće vojne operacije? – upitao je Jad, dodajući da će Prigožinova pobuna bez sumnje uticati na “afričku pozornicu” – Mali, Centralnoafričku Republiku, Libiju i Sudan gde Vagner ima svoje trupe.
(Blic)