Jedna majka je izazvala buru na internetu kada je objavila da detetu savetuje da uzvrati udarac.
Da li dete treba da uzvrati ako ga neko udari ili da se povuče? Ovo pitanje je pokrenulo burnu raspravu na društvenim mrežama. Povod je bila objava majke dvoje dece na TikToku, u kojoj je rekla:
„Ako neko udari moje dete, ne učim ga da ide da se žali učitelju, ne podnosim tužibabe. Neka uzvrati, neka se odbrani. Ako to nije dovoljno, umešaću se ja.“
Psiholog kaže da razume majku
Njena izjava izazvala je lavinu komentara. Neki roditelji su je podržali, tvrdeći da dete mora da pokaže snagu, dok su drugi upozoravali da se time podstiče nasilje i podriva autoritet škole. Psiholozi kažu da ovo pitanje dotiče dve osnovne emocije roditelja: potrebu da zaštite dete i želju da ga vaspitaju u odgovornu osobu.
Psiholog dr Emili Guarnota razume zašto roditelji žele da dete uzvrati, to se često doživljava kao čin pravde. Međutim, stručnjaci se generalno ne slažu s tim pristupom.
Psihijatar dr Zišan Kan objašnjava da ova ideja dolazi iz starijih generacija koje su učene da moraš da uzvratiš da te ne bi smatrali slabim. Ali, kaže on, danas znamo mnogo više o emocionalnoj inteligenciji i posledicama fizičkog konflikta.
Da li dete treba da uzvrati udarac?
Većina stručnjaka kaže: NE. Iako je to često reakcija iz zaštitničkog instinkta, uzvraćanje udarca uglavnom pogoršava situaciju i povećava rizik od ozbiljnijih povreda. Takođe, propušta se šansa da dete nauči kako da na konstruktivan način rešava sukobe.
Terapeut Laura Fink kaže za „Parents“ da neuzvraćanje ne znači pasivnost. Dete treba naučiti da se zauzme za sebe, ali ne silom. Time dete uči o granici, samopoštovanju i kontroli. Jedini izuzetak su ekstremne situacije, poput napada od strane nepoznate osobe, kada je fizička odbrana nužna, kako bi dete pobeglo i potražilo pomoć.
Šta dete treba da uradi?
Stručnjaci nude konkretne savete:
* Objasnite razliku između tužakanja i traženja pomoći – Tužakanje znači da želiš da neko bude kažnjen. Traženje pomoći je briga o sebi. Naučite dete da je hrabro obratiti se odrasloj osobi.
* Učite ih da zastanu pre reakcije – Vežbajte s detetom da duboko udahne ili broji do 10. To može sprečiti impulsivnu reakciju.
* Pomozite im da imenuju emociju – Ako dete zna da kaže: „Bio sam ljut“, lakše će se smiriti i pronaći rešenje.
* Koristite glas, a ne pesnice – Vežbajte rečenice poput „Stani!“ ili „Ne diraj me!“. Time dete postavlja granice jasno i samouvereno.
* Naučite ih da odu iz konflikta – Napustiti situaciju nije slabost. To je znak zrelosti. Pohvalite dete kad ode umesto da se tuče.
(NajŽena)