Najlakše je reći detetu da ne sme da jede slatko, ali kako ga naučiti da ne želi da jede nezdravo i da kaže: „Mama ove bombone imaju veštačke boje pa ih nisam pojeo!“
Nutricionisti upozoravaju da sve nezdravije navike naše dece utiču na njihov razvoj negativno, a pojava gojaznosti je samo jedna od posledica. Ipak, kako naučiti dete da ne voli čokoladu?
– Mislim da nije u pitanju učiti decu da ne vole slatkiše nego ih učiti da biraju bolje, zdravije opcije. Naravno, šećer je nezdrav i negativno utiče na ponašanje i fiziološke procese u organizmu ali mislim da nije realno očekivati od dece da se potpuno odreknu slatkiša – objasnila je Aleksandra Čiča Morgan, nutricionista. Kako onda pronaći rešenje, a Morgan ga vidi u obraćanju više pažnje na same sastojke proizvoda koje konzumiramo:
-Veoma je bitno čitati listu sastojaka i izbegavati veštačke boje i zaslađivače, hidrogenizovana ulja i masti i one sastojake koje kad pročitate ne znate šta znače. Izbegavajte slatkiše pre obroka ne samo zato što mogu da pokvare apetit, nego zato što tada direkto utiču na nivo šečera u krvi. Kada šećer u krvi naglo poraste, luče se veče količine insulina da bi se uspostavila ravnoteža usled čega sledi pad šecera i stvara se nezdravo variranje.
Posle obroka, posebno bogatog biljnim vlakinma, belančevinama i zdravim uljima (masnim kiselinama), organizam može lakše da podnese napad šećera. Nutricionista predlaže bolje opcije za “zaslađivanje” i savetuje daposle zdravog obroka, a ne pred spavanje, nakon što pročitate (obavezno) listu sastojaka, i umesto potpune zabrane, ograničite slatkiše na jednom dnevno i birajte domaće i zdravije varijante.
Zašto je čokolada toliko nezdrava?
– Kakao kao glavni sastojak u čokoladi i ostalim čokoladnim proizvodima sadrži kofein pa samo zamislite kakav uticaj na dečiji oprganizam imaju kofein i šečer, posebno pred spavanje. Čak i jednostavna ideja kao što je hleb, mast i aleva paprika opet imaju bolju i lošiju varijantu. Izbegavajte beli hleb i hidrogenizovan maslac ali integralni hleb i puter ili čak mast su bolja opcija. Što je sastojak bliži svom prirodnom obliku i bez prerade to je bolje i zdravije.
Čokolada utiče na šećer u krvi i lučenje insulina što nakon dugog perioda variranja može dovesti do dijabetesa, dok integralni hleb bogat biljnim vlaknima i puter bogat prirodnim zasićenim masnim kiselinama, ne utiče naglo na šećer u krvi i stvara osećaj sitosti i ravnoteže u nivou energije – navodi Aleksandra Morgan.
Znate da ste uspeli onda kada dete dođe kući sa džepovima punim bombona
Ipak, kako uticati na ponašanje deteta u socijalnim sredinama, kao što je škola, kada je izloženo negativnim navikama svojih vršnjaka? Nutricionisti imaju odgovor i na ovaj problem:
– Mislim da su bitniji obrazovanje i primer od strane roditelja i odgoj dece da znaju zašto su neke stvari dobre ili loše za njih. Slično pitanje možemo postaviti za bilo koji porok kojim su mlade generacije izložene. Otvoreni razgovori i podrška od strane roditelja su mnogo produktivniji od bilo koje zabrane. Bitno je dati deci priliku da zaista osete kako na njih određena hrana ili slatkiši utiču.
ko se nemirni, ne mogu da spavaju ili da se koncentrišu, pričajte sa njima o tome kako su jeli toga dana. Pričajte sa njima o veštačkim bojama i zaslađivačima i kako negativno utiču na njihov mozak, raspoloženje i ponašanje. Bićete veoma iznenađeni kad vam se dete vrati iz škole sa džepom punim bombona i kaže: Mama ove bombone imaju veštačke boje pa ih nisam pojeo. I onda se zajedno počastite domaćim kolačem od jabuka i ovsa – kaže Morgan.
Da li je zabrana slatkiša kontra-efektivna?
-To zaista zavisi od deteta ali verujem da nešto što se brani, više i privlači. Svi bismo mi da zaštitimo decu od negativnih uticaja okoline ali to je nemoguće. Mislim da je mnogo zdravije obrazovati svoju decu i učiti ih da donose dobre odluke, da vole sebe i biraju ono što im donosi dobro. To ih priprema da dalje u životu veruju sebi i svojoj sposobnosti da da urade pravu stvar a ne da očekuju od nas da odlučujemo za njih ili još gore da donose odluke uprkos nama – zaključuje nutricionista Aleksandra Morgan.
Nekoliko ideja da se slatkiši zamene zdravijim varijantama a da se svi zaslade i počaste:
– Cela banana sa puterom od kikirikija ili badema i po potrebi malo kvalitetnog meda.
– Kolač od jabuka i ovsa
– Kompot od jabuka ili krušaka sa cimetom
– Puding¨ od ovsa, cimeta sa medom
– Suvo voće sa bademima ili orsima, suncokretom
– Granola bar
(Izvor: Srbija Danas)