Jezive nuspojave koje je jutjuber iskusio nakon 86 minuta u najtišoj sobi na svetu
Ušao u Anehoičnu komoro pa posle sat i 26 minuta oborio Ginisov rekord.
Iako bi sat vremena u najtišoj sobi na svetu nekima zvučao kao apsolutni raj, to ipak nije tako spokojno iskustvo kakvo biste pomislili da jeste, jer u Anehoičnoj komori na Londonskom univerzitetu South Bank ne samo da možete čuti pad igle – već možete razaznati i najsuptilnije zvuke koje vaše telo proizvodi.
Ovde se ne radi samo o krčanju stomaka ili pucketanju zglobova dok se pomerate. Oni koji se usude da kroče u jednu od najtiših prostorija na svetu mogu bukvalno čuti kako im krv struji kroz telo.
Ovakvo neobično iskustvo može imati snažan efekat na ljude, što je potvrdio i jutjber Kalum Mekginli, poznatiji kao „Callux“ koji je odlučio je da prihvati izazov i uđe u ovu specijalnu prostoriju u britanskoj prestonici još 2019. godine.
Nakon što je unutra proveo neverovatnih sat i 26 minuta, imao je samo jednu rečenicu da sumira svoje iskustvo: „Ovo je bilo j***no čudno.“
Ovaj 32-godišnjak želeo je da obori prethodni Ginisov rekord za najduži boravak u Anehoičnoj komori, koji je iznosio 67 minuta.
Da bi to učinio, morao je da ostane svestan i budan tokom celog izazova, a dozvoljeno mu je da govori samo 60 sekundi na svakih pet minuta.
Ovo pravilo je postavljeno kako bi se nivo zvuka u komori održao ispod 25 decibela – što je približno nivou zvuka koji nastaje dok dišemo.
Već posle 5 minuta vrtelo mu se u glavi
Iako je ušao sa velikom odlučnošću, Kalum je ubrzo počeo da oseća dezorijentaciju izazvanu ekstremnom tišinom u sobi.
Već nakon pet minuta, osetio je da mu se vrti u glavi i prijavio je snažan talas tinitusa u oba uha.
Zatim je počeo da oseća „pritisak u glavi“, a nakon 15 minuta tvrdio je da vidi svetlosne tačke koje igraju pred njegovim očima.
Nakon pola sata, neobični efekti su postali još izraženiji, a Kalum je bio uznemiren zvukom sopstvene krvi kako protiče kroz vene.
„Zvuk za koji sam mislio da je londonski metro ranije, to je zapravo moja krv kako putuje kroz uho. Zvuči kao da neko vuče kolica po mom uhu, a sada mi se čini kao da vreme sporije prolazi dok pričam“, objasnio je on.
„Halucinacije su me izbacile iz takta“
Kalum je tada dodao da su „stvari postale malo čudne“ – toliko da je razmišljao da odustane od izazova jer su ga halucinacije potpuno izbacile iz takta.
„Pokušavao sam da pratim nešto što sam zamišljao kako se kreće po sobi. To me je užasnulo i nateralo suze na oči, ali znao sam da mi je ostalo još samo nekoliko minuta da oborim svetski rekord.
Sve što sam trebao da uradim bilo je da izdržim još malo“, rekao je on.
I to je upravo i učinio, iako je kraj izazova bio najteži deo – ali zahvaljujući tome, uspeo je da preotme titulu prethodnom rekordnom vlasniku i postavi novi rekord od sat i 26 minuta.
U komori ne treba biti duže od 45 minuta
Ipak, Stiven Orfild, čovek koji je dizajnirao Anehoičnu komoru ne preporučuje da se unutra provede više od 45 minuta.
„Izazivamo ljude da sede u komori u potpunom mraku. Kada je tiho, uši se prilagođavaju. Što je prostorija tiša, više stvari možete da čujete.
Čućete otkucaje svog srca, ponekad možete čuti pluća, čuti kako vam stomak glasno krči. U anehoičnoj komori – vi postajete zvuk“, izjavio je Stiven Orfild.
Anehoična komora je izgrađena kako bi se postigli gotovo savršeni uslovi tišine, navodi Londonski univerzitet South Bank.
To je postignuto tako što se „spoljašnji zvukovi ne propuštaju unutra, a unutrašnje refleksije zvuka se ne mogu dogoditi“.
Međutim, ovo nije jedina neverovatno tiha prostorija na svetu – još jedna postoji u Orfild laboratorijama u Mineapolisu u Americi.
(Blic)