Bivši kapiten Partizana i reprezentativac Francuske, Žofri Lovernj, prisetio se sjajne anegdote sa Nikolom Jokićem.
Lovernj je Somborca, koji je treći put proglašen za najkorisnijeg košarkaša NBA, upoznao dok je igrao u Srbiji u crno-belom dresu. Jokić je bio član Mege.
Nakon toga su, na kratko, bili saigrači u Denveru, a igrali su jedan protiv drugog i u dresu nacionalnog tima.
„Sećam se jedne scene kao da je juče bila, a bila je pre skoro 10 godina. Ljudi iz kluba dolaze na trening i predstavljaju momke koje su draftovali. O Nikoli su rekli svega nekoliko rečenica, nešto tipa ovo je Nikola, pokušaćemo da mu pomognemo da popravi telo i mislimo da u budućnosti on može da pomogne klubu. Dva meseca posle tih izrečenih rečenica, Nikola Jokić je bio najbolji igrač Denver Nagetsa“, rekao je Lovernj za „Mozzart Sport“.
Ispričao je priču o prelepoj stjuardesi.
„Kada ste u NBA ligi, uvek putujete privatnim avionom, a posada je uvek ista. Uvek nas dočekuju isti ljudi. Među njima je bila jedna devojka. Ne mogu da vam opišem koliko je lepa. Kao sa video spotova ili filma. Neverovatno, pamtim je posle svih ovih godina. E, kada imate takvu devojku i avion pun košarkaša koji su pritom pomalo neprofesionalni… možete da zamislite scene“.
Potom je objasnio detaljnije šta se desilo.
„Ne postoji igrač u tadašnjem timu koji joj nije prišao, nešto pokušao. Dobacivao, tražio telefon. Niko nije mogao da je osvoji. Uvek je bila nedostupna. Tu je bio i Nikola, ali u potpuno drugom stilu. Sve lagano, izokola, bacao neke šale. Zezao se. Nije još čak nikada ni direktno prilazio, ali se uvek šalio. Njoj se to očigledno svidelo, jer je bio drugačiji. Posle jednog putovanja, mi slećemo u Denver i ona prvi put prilazi nekome, dolazi do Nikole daje mu papirić sa brojem telefona. Ceo tim u čudu“.
Nakon toga je usledila situacija koju Francuz neće zaboraviti.
„Nikola hladnokrvno ustaje iz aviona i dolazi do mene. Već smo ustalili ritam da ga ja vozim sa aerodroma. Nekoliko minuta vožnje protiče bez razgovora i on se meni okreće odjednom: ‘Žo, evo ti ovaj broj, meni svakako ne treba. Ja imam devojku’. Ja u čudi odgovaram da ne želim broj jer je dala njemu. On samo otvara prozor i baca ceduljicu sa brojem. E to je Nikola Jokić. Uvek hladnokrvan, a i pokazatelj da je pravi porodični čovek. To je scena koju ću uvek pamtiti sa Jokićem“.
Osvrnuo se i na Nikolinu braću.
„Sećam se njegovog prvog dolaska u Ameriku. Nikola sa braćom sleće u Denver. Oni su veoma bitni u čitavoj pričo oko Nikole Jokića jer ovo ću najiskrenije da kažem. Svako treba da ima braću kao što su Nemanja i Strahinja. Oni su ti koji uvek čuvaju Nikoli leđa, uvek ga paze i čuvaju. Čitam sada kako su na meti novinara jer su udarili nekoga na tribinama tokom utakmice. Verovatno je taj neko to i zuslužio, ko zna šta je pričao i kako se ponašao. Za mene Nikolina braća su odlični momci i ovom prilikom ih pozdravljam“.
„Njih dvojica su mi prišli tih prvih dana i zamolili me da pomognem Nikoli jer ne poznaje ni grad ni ljude, da ga vozim kolima i budem uz njega. Oni još nisu mogli da voze, tek su stigli u Ameriku. Nisu se snalazili. Tako da smo te sezone Nikola i ja proveli zaista puno vremena zajedno, vozili smo se zajedno svuda. Pričali i družili se. On je sjajan tip, pravi drugar“, rekao je Žofri Lovernj.
(Kurir sport / Mozzart sport)