Dečak Martin Pistorius iz Južne Amerike bio je sasvim zdravo dete, sa potrebama kao i sva ostala deca njegovog uzrasta. Voleo je da se igra sa televizorima, tranzistorima i sličnim uređajima. Jednoga dana kada je došao iz škole požalio se mami da ga boli grlo. Majka je mislila da je obična prehlada koja je brzo proći uz malo nege. Nisu ni slutili da je to bio početak kraja normalnog života za Martina, kao i za celu porodicu.
Martinovo stanje je bilo sve lošije do toga da je presto da hoda, stoji, govori. Ustanovljena mu je dijagnoza kriptokokalni meningitis. Dečak je ubrzo pao u komu. Imao je posebnu negu, kao i svi bolesnici tog tipa. Kupanje, hranjenje uz pomoć cevčica, oretanje da ne dođe do rana zbog nepomičnog ležanja i sl.
Niko nije znao da se Martinovo stanje promenilo nakon 4 godine. On je postao svestan stvari oko sebe, samo nije bio u stanju da to pokaže njegovoj okolini, prvenstveno roditeljima. Bio je zarobljen u svom telu. To stanje je trajalo punih 8 godina. Osam najtežih godina u Martinovom životu.
Kako je martinova porodica morala da nastavi sa životom, bili su prinuđeni da ostavljaju Martina u poseban Institut za negu. Nedavno je snimljen dokumentarni film u kome Martin govori o jezivim stvarima koje je doživljavao u Institutu.
„Mrzeo sam da budem u Centru za negu jer su bili užasni prema meni. Moj otac je, nakon što sam se probudio i otkrio im sve što su mi radili, prijavio zlostavljanje policiji, ali oni to sve poriču. A nema šta mi nisu radili, vukli me za kosu, udarali me metalnom kašikom po zubima da bih jeo. Često su mi davali vreo čaj, šamarali su me, ponašali su se kao da nisu ljudi“ , ispričao je Martin.
To nije najstrašnije što je jadan dečak doživeo. Jedna radnica je često simulirala se*ks nad njegovim nepomičnim telom. Čak ga je dodirivala po genitalijama. Zastrašujuće zlostavljanje bića koje je svoje polno sazrevanje doživelo u nekom vidu kome.
„Oni bi mi postavili TV pred krevet koji bi bio upaljen celo popodne, a svakog dana program je bio isti, dinosaurus Barni. Bože, koliko sam mrzeo tu emisiju“, prisećao se Martin.
Martin izdvaja da mu je najteže bilo kada je čuo iz majčinih usta da se nada njegovoj smrti. Tada mu je to izgledalo kao kraj svega, ali je shvatio da je i time njegova mama želela samo najbolje za njega, kraj njegovih muka. Imao je ogromnu želju da zagrli majku i da joj se zahvali za to što je divna majka. Nakon punih 12 godina kome, Martinovo stanje se poboljšalo.
Iz centra su javili Martinovim roditeljima da se stanje promenilo. Sa 25 godina Martinu je omogućen kontakt sa svetom pomoću računara sa softverom zahvaljujući kome i danas komunicira. Martin je nastavio da unapređuje svoje pokrete.
2008 je preko interneta upoznao svoju buduću suprugu. Sada se zbog nje preselio u Veliku Britaniju. 2011. godine počeo je ponovo da kontroliše deo svog glasa. „Ghost boy“ (Dečak duh) je autobiografska knjiga koju je napisao, a po njoj će biti snimljen i film.
POGLEDAJTE VIDEO:
(Izvor: Beograd.in)