Američki diplomata Henri Kisindžer preminuo je u 101. godini.
Kažu da je tajna dugog života kombinacija zdrave ishrane, minimalnog stresa i redovnog vežbanja.
Ali Kisindžer je bio poznati ljubitelj bečke šnicle i kobasica, a takođe je imao popriličnu averziju prema vežbanju. Pa kako je uspeo da doživi stotu?
– Kako sam ušao u klub stogodišnjaka? Ne znam, nisam ciljao na to – rekao je Kisindžer u svom poslednjem televizijskom intervjuu u oktobru.
Kisindžerov jedini sin Dejvid veruje da je tajna u „radoznalosti koja ga je držala uključenim u svet i sve događaje“.
– Njegov um je njegovo oružje. Još jedna tajna izdržljivosti mog oca je njegov osećaj misije. On duboko veruje u tajanstvene koncepte, kao što su patriotizam, lojalnost i dvostranačje. Boli ga kada vidi današnji kolaps javnog diskursa i prividnu umetnost diplomatije – napisao je Dejvid Kisindžer za Vašington post u maju.
Bivši izvršni direktor Gugla Erik Šmit, koji je sa Kisindžerom koautor knjige o veštačkoj inteligenciji 2022. godine, rekao je da bivši državni sekretar nikada nije prestao da radi, što ga je, kako kaže, održalo u životu.
– Radi više od 40-godišnjaka. Rano ustaje i radi po ceo dan. Večera sa ženom i porodicom, a onda radi noću. Uveren sam da je tajna dugovečnosti radoholičarstvo – smatra Šmit. .
Prema Tomasu Perlsu, koji je sproveo studiju o stogodišnjacima, dug život određuje genetika (30%) i način života (70%).
– Uopšteno govoreći, ljudi koji ne puše i imaju zdraviju ishranu imaju tendenciju da žive duže i zdravije. Ali niko ne može da živi tako dugo kao neko ko je bio obdaren dobrom genetikom pri rođenju – tvrdi on.
Kisindžerova majka i otac, Paula i Luis Kisindžer, umrli su 1998. u 97. godini, odnosno 1982. u 95. godini.
(Kurir/Index)