Sveti Ilija Gromovnik se slavi 2. avgusta.
Vernici srpske pravoslavne crkve 2. avgusta obeležavaju Svetog Iliju Gromovnika, jednog od najvećih proroka u hrišćanstvu. Sveti Ilija Gromovnik pada u najsušnije i najtoplije doba godine.
Veruje se da posle njega leto polako prolazi, pa je iz davnina ostala i poznata izreka: „Od Svetog Ilije, sunce sve milije“.
Veruje se da Sveti Ilija odlučuje gde će biti suša, a gde će padati kiša i upravo zbog toga se smatra da na ovaj praznik ne treba raditi u polju, niti ulaziti u vinograde kako se ne bi navukao gnev svetitelja.
Po predanju, na praznik Svetog Ilije prepodne je leto, a poslepodne jesen. Nakon ovog dana se, prema verovanju, više ne treba kupati u rekama.
U narodnoj tradiciji Ilija Gromovnik, gospodar je groma, nebeske vatre i kiše i veruje se da postoji razlog kada sa neba „puca“ baš na ovaj praznik.
Pravoslavni hrišćani veruju da se vozi svojim plamenim kolima te ako se desi da grmi na ovaj dan, kaže se da to tutnje Ilijina kola.
Ovaj svetac donosi oluju i nepogodu, odlučuje kad pucaju gromovi i udaraju munje. Zapravo, veruje se da on tada gađa đavola, jer narod tvrdi da svako mesto koje je munjom pogodio Ilija označava mesto gde đavo stoji.
Kada na Svetog Iliju pucaju gromovi narod kaže da se svetac bori sa đavolima, pa se ne valja krstiti da se đavo tada krije iza krsta.
Narod kaže i da bi trebalo dobro gledati mesto gde grom udari jer je to znak da se tu krije nečastivi. Ukoliko na ovaj praznik grmi, propašće sav rod oraha i lešnika.
Prema verovanju, Ilija često zaboravi kada je njegov dan, pa svake godine pita svoju sestru Ognjenu Mariju, a ona ga slaže da je praznik već prošao kako Ilija ne bi gromovima i munjama naneo mnogo štete.
Zato kada na ovaj dan grmi se kaže i: „Prisetio se Ilija“. Za razliku od grmljavine, blaga kiša na Ilindan, na najsušniji dan u godini, može da se smatra samo blagoslovom.
(Glossy)