Jedan uobičajeni način razmišljanja može da sabotira cilj, ugrozi produktivnost i još mnogo toga
Misli poput: „sve što vredi uraditi treba učiniti kako treba“, „radi ili ne“, „sve ili ništa“, možda na prvi pogled imaju za cilj da nas inspirišu, ali često imaju potpuno suprotan efekat.
Ovakav način razmišljanja postavlja nas za nemoguće standarde, podstičući nas da odustanemo pre nego što i pokušamo.
Pa zašto to uopšte radimo?
Pa, za to možete zahvaliti biologiji.
– Naš mozak inherentno pokušava da pronađe obrasce jer naši nervni sistemi i deo našeg mozga žude za tom sigurnošću – objasnila je Dženifer Vinsent, licencirani savetnik za mentalno zdravlje, za Huff Post.
– Naš mozak voli razmišljanje „sve ili ništa“ jer to stvara osećaj zatvorenosti. Ili u potpunosti uspevamo ili ne uspevamo.
Na čudan način, naš mozak to želi jer se oseća najbezbednije sa predvidljivošću, čak i kada je pogrešno. Naš mozak ne voli sivo.
Ovakvo razmišljanje često počinje u detinjstvu, gde smo „od malih nogu uslovljeni da gledamo na život u crno-belim terminima.
Kada se ovakav mentalitet nulte sume primeni na druge oblasti života, mogli bismo zaboraviti vrednost srednjeg puta.
– Ove „nijanse sive“ su mesta gde učimo, rastemo, prilagođavamo se, poboljšavamo, razumemo sebe i druge i identifikujemo ciljeve – objašnjava psiholog.
Takođe, prepuštanje razmišljanju na sve ili ništa može ometati produktivnost i smanjiti samopouzdanje.
Način razmišljanja na sve ili ništa može uticati na vaše svakodnevno funkcionisanje. Način razmišljanja na sve ili ništa nije zdrav.
U stvari, Ida Suluski, licencirani klinički psiholog i vanredni profesor na Univerzitetu Northvestern, kaže za HuffPost da je ovo razmišljanje „vrsta kognitivne distorzije ili lažnog verovanja“ koje „može uticati na funkcionisanje osobe“.
(Magazin Novosti)