Iskrena ispovest žene koja je uplovila u vezu sa znatno mlađim muškarcem i sada trpi osudu okoline
Kada sam rekla prijateljici da imam aferu, ona se nasmešila i pitala: „Ko je u pitanju ovaj put?“ Kada sam joj rekla koliko godina ima, prestala je da se smeši. Posle pauze, dodala je: „Jesi li ozbiljna?“
Da. Ja sam žena preko 40 godina, a on je 15 godina mlađi od mene. I da, ozbiljna sam. Ovo nije prolazna želja, nije pokušaj da se povrati mladost, nije igra.
Ovo je živi, pravi osećaj koji nisam planirala niti tražila. Jednostavno se dogodilo. I ispostavilo se da je jače od logike, glasnije od zdravog razuma i stabilnije od svih stereotipa.
Sreli smo se slučajno – na jednom događaju gde sam držala predavanje. Prišao mi je posle mog govora, postavio pametno pitanje i kao da je zadržao moj pogled malo duže nego što je potrebno.
Ljubazan, opušten, pažljiv. Nenametljiv.
Mislila sam da ću zaboraviti sve i da će me brzo proći. Ali onda su usledile poruke. Razgovori. Osmesi. Sve sa njim je bilo lako, zabavno, ponovo sam se osetila živom.
Borila sam se sa svojim mislima: „Odrasla si. Pametna si. Imaš sina skoro istih godina. Imaš karijeru, reputaciju, prošlost.“ Ali onda sam se zapitala – da li sam srećna?
Nisam tražila mlađeg muškarca. Samo sam pronašla osobu pored koje sam želela da budem žena. Bez uloga, bez maski, bez godina.
Društvo voli da sudi. Muškarci mogu sve. Žene samo slede uputstva: stariji znači paziti, ćutati, postati senka. Ali ja nisam senka. I ne tražim dozvolu.
Umorna sam od objašnjavanja. Umorna sam od pretvaranja da je sve u redu kada sam iznutra prazna. Umorna sam od „ispravnog“ života u kojem se ne osećam živo.
Ne znam šta će se dalje desiti. Možda će proći. Ili možda, naprotiv, preraste u nešto više. Ali sada sam pored osobe pored koje se smešim celim svojim bićem.
Ko se ne plaši mojih bora. Ko voli moju zrelost, moje mišljenje, moju kožu, moje misli.
Ko se ne poredi, ne zahteva, ne drži predavanja. On jednostavno voli. On me jednostavno gleda na način koji nisam gledana dugi niz godina.
Rekla sam sebi da. Ne zato što je on mlađi. Već zato što više ne želim da živim „ne“. Ne moram nikome da objašnjavam svoju ljubav.
Moj život nije javno glasanje. Nikome ništa ne dugujem osim sebi. I ako je moje srce izabralo, imam pravo da ga saslušam.
(Stil)