Svetitelji Kozma i Damjan – Sveti Vrači – obeležavaju se uvek 14. novembra, a u crkvenom kalendaru praznik nije upisan crvenim slovom i nije obavezan post. Sveti Vrači se slave dva puta godišnje – 14. jula kada je umro Kozma i 14. novembra na dan smrti Damjanove.
Srpska pravoslavna crkva obeležava 14. novembra slavu posvećenu Kozmi i Damjanu, u narodu poznatu i kao Sveti Vrači, piše Kurir.
Osim u hramovima i crkvama Srpske pravoslavne crkve i domovima građana, ovaj praznik se obeležava u mnogobrojnim zdravstvenim ustanovama jer se ovi sveci smatraju zaštitnicima lekarske profesije.
Prema predanju, svetitelji su pomagali i lečili ljude, ne tražeći zauzvrat ništa „radi dobitka i bogaćenja, već Boga radi“, pa su u narodu poznati i kao sveti besrebrenici.
„Sveti Kozma i Damjan, braća po telu, rodom iz Azije, sijali su dobrim delima, pa dobiše od Boga dar isceljenja i darovaše zdravlje i dušama i telima, lečeći svaku slabost i svaku nemoć“, zapisao je vladika Nikolaj Velimirović.
U narodu postoji verovanje da na ovaj praznik treba izgovoriti molitvu za ozdravljenje, ali i da je dobro raditi teške fizičke poslove i da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće.
Molitva glasi ovako:
K vama, sveti besrebrenici i čudotvorci Kozmo i Damjane, kao brzim pomoćnicima i toplim molitvenicima za spasenje naše, kolena preklonivši, pritičemo i, klanjajući se, usrdno vapimo: ne prezrite moljenja nas grešnih i nemoćnih, koji smo u mnoga bezakonja zapali i svakoga dana i časa sagrešujemo. Umolite Gospoda da nama, nedostojnim slugama Svojim, podari velika i obilna milosrđa Svoja.
Izbavite nas od svake patnje i bolesti, jer ste od Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista primili izobilnu blagodat isceljenja, radi čvrste vere, besplatnog lečenja i mučeničke končine vaše. Uslišite nas koji se molimo i bogougodnim posredništvom vašim izmolite kod Hrista Boga pravoslavnim upraviteljima zdravlje, blagostanje, spasenje, pobedu nad neprijateljima i blagoslov Božji.
Opet se klanjajući, usrdno molimo da nam od Gospoda isprosite sve što je od koristi u ovom privremenom životu, a posebno što je potrebno za večno spasenje, da se udostojimo da molitvama vašim dobijemo hrišćanski kraj, bez bolesti, nepostidan, miran, i da se izbavimo od prevara đavolskih i večnih muka, da naslednici bezgraničnog i blaženog Carstva Nebeskog budemo.
A vi, ugodnici Božji, ne prestajte da se molite za one koji vam sa verom pristupaju; čak i ako, po mnoštvu grehova svojih, nismo dostojni milosrđa vašeg, budući istinski podražavaoci čovekoljublja Božjeg, učinite da donesemo rod dostojan pokajanja i u večni pokoj stignemo, hvaleći i blagosiljajući divnog u svetima Svojim Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista i Prečistu Majku Njegovu, i vašu toplu zaštitu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Uz ikonu i kandilo: šta sve treba da imate u pravoslavnom domu
Najbitnije obeležje jednog hrišćanskog i pravoslavnog doma, pre svega, jeste da je dom osvećen. Pored toga, hrišćanski dom treba da ima: ikonu, kandilo, čirak i sveću, slovo, kadionicu, bosiljak i tamjan, Sveto pismo i Molitvenik.
Osvećenje doma: Kada se jedna kuća ili stan sagradi, okreči, ulepša, i kada se nameste stvari, i kada u njemu porodica započne život, potrebno je izvršiti osvećenje doma. To osvećenje vrši nadležni sveštenik. Osvećenje se vrši na sledeći način:
Pozove se nadležni sveštenik, u nekim krajevima se poziva obavezno i kum. Na stolu u najsvečanijoj prostoriji gde su ikone, postavi se sto pokriven stolnjakom, a na stolu – sveća, kadionica, tamjan, činija sa vodom za osvećenje, bosiljak, jedna posuda sa malo brašna, jedna čaša ulja (zejtina), četiri male svećice koje se na osvećenju pale i lepe na zidove stana i jedan mali štapić, na vrhu obavijen vatom, za pomazivanje zidova osvećenim uljem. Osvećenje se vrši obično pre podne, ali može u svako doba dana. Pošto je ovaj čin spojen sa svečanim ručkom, treba ga obavljati u mrsne dane, ili ako se osvećenje obavlja u postu, obavezno spremati posnu hranu.
U molitvama na osvećenju, sveštenik se moli za napredak doma, za zdravlje i sreću ukućana, naročito dece, za slogu, za ljubav, razumevanje među ukućanima i za svako dobro koje hrišćani mole od Boga.
Ikona: Svaki hrišćanski dom treba da ima ikonu svoje krsne slave. Ikona se postavlja u najsvečanijoj prostoriji, Trpezariji ili dnevnoj sobi i to uvek na istočnom zidu. Pored ikone krsne slave, poželjno je da u kući stoji ikona Hrista Spasitelja i ikona Majke Božije, a može i ikona nekog drugog svetitelja koji se u tom domu posebno poštuje – ikona Svetog Save, ikona preslave i slično. Na zidu na kome je ikona ne mogu stajati neke druge slike, gobleni, posteri i sl.
Pravoslavna crkva ima svoje pravilo u ikonografiji. Najviše je zastupljen vizantijski stil u slikanju ikone, a može biti i realizam, ali samo ako to rade pravi umetnici i slikari. Nažalost, ikone se kod nas prodaju po pijacama i vašarima, pa je i tu zavladao neviđeni kič i neukus, pa likovi na takvim ikonama više liče na karikature nego na svetitelje. Zato je preporučljivo ikone kupovati u crkvama i crkvenim prodavnicama.
Kada se ikona kupi, nosi se svešteniku na osvećenje. Negde se praktikuje da ikona stoji u crkvi nekoliko nedelja. Tek osvećena ikona se postavlja u hrišćanski dom. Dobro je da pred ikonom stoji manji stočić na kome bi stajale sve gore pomenute stvari i predmeti. Ispred ikone se obavljaju svi hrišćanski obredi i molitve u kući.
Kandilo: Kandilo se postavlja ispred ikone. Pali se uoči, i na dan svakoga praznika i svake nedelje, a može goreti neprestano. Kandilo obično pali i održava domaćica. U kandilu gori čisto suncokretovo ulje, na čiju se površinu stavlja specijalni žižak za kandilo.
Kandilo i plamen na njemu simvolizuju svetlost nauke Hristove i svetlost života svetitelja pred kojim se kandilo pali. Istovremeno podseća, sve u kući da i oni treba da žive svetlim i čistim životom. Oni koji imaju u kući kandilo znaju kakvu neponovljivu duhovnu atmosferu uoči praznika i nedelje stvara drhtavi plamičak kandila.
Naročito se to urezuje u detinju dušu, i ostaje kao najdraža uspomena iz detinjstva do kraja života. Ta atmosfera je nepresušna inspiracija svim umetničkim i pesničkim dušama i mnoga velika dela su stvorena inspirisana tom drhtavom i nezaboravnom svetlošću i igrom senki domaćeg kandila.
(Espreso/Lepa i srećna)