Katka Lapelosova je rođena Njujorčanka koja je tamo provela većinu života. Međutim 2020. godine, nakon što se razvela, rešila je da ostvari svoj dugogodišnji san o životu u Evropi. Splet okolnosti doveo ju je do odluke da se preseli upravo u Srbiju, a ona je u novembru prošle godine u jednoj kolumni otkrila da se, posle tri godine života u Beogradu, pokajala što je izabrala da se preseli ovde.
Naime, Katka je u kolumni za „Business Insider“ otkrila da bi, da može da vrati vreme, neke stvari drugačije uradila pre samog preseljenja, a ističe da joj Srbija i Beograd najviše smetaju zbog muško-ženskih odnosa, odnosno dejting scene. Njenu kolumnu prenosimo u celini.
„Rođena sam i odrasla sam u Njujorku, ali sam slovenskih korena, a život u inostranstvu je bio moj san još od 2008. godine — otkako sam studirala u Pragu. Nakon što sam se vratila u SAD, magistrirala sam engleski kao drugi jezik, pripremajući se da ostvarim svoj san. Potom sam se zaljubila u svog najboljeg druga iz srednje škole, koji nikada nije napustio Long Ajlend, i sve se promenilo.
Naša 10-godišnja veza bila je fantastična i ispunjena mnogim divnim uspomenama, uključujući nekoliko putovanja u Evropu. Svaki put kada bismo se vratili u Ameriku, predlagala sam zajedničko preseljenje u inostranstvo. Ali moj tadašnji muž nije bio veliki fan ove ideje – imao je otpor prema promenama.Kako smo starili, postalo je jasno da su naše vrednosti i ono što želimo od zajedničke budućnosti znatno drugačije. Na kraju smo odlučili da se razvedemo u januaru 2020, bila je to bolna, ali neophodna odluka koja nam je omogućila da odvojeno pokušamo da gradimo svoje živote na idealan način.
Osećala sam se kao da imam drugu šansu da ostvarim svoje snove, a kasnije te godine sam se za stalno preselila u Srbiju. Iako ne želim više da ostanem ovde, zahvalna sam na iskustvima.
Srbija me je zaista iznenadila i preseljenje ovde je bilo zanimljivo.
View this post on Instagram
Prvobitno, u martu 2020, rezervisala sam kartu u jednom pravcu za Prag, ali sam je otkazala jer je pandemija koronavirusa potpuno zatvorila pristup zemljama u EU. Bila sam razočarana kada je moje putovanje otkazano, ali Srbija — obližnja zemlja na Balkanu — je i dalje dozvoljavala stranim putnicima da je posete.
Nikada ranije nisam bila u Srbiji i bila sam prilično neupućena u istoriju i kulturu zemlje. Uopšte nisam govorila srpski, a znala sam samo da se tamo tokom 1990-ih desio „zaista loš rat“. Takođe sam znala da imaju mnogo odličnih košarkaša i tenisera. U oktobru 2020. rezervisala sam tronedeljni odmor da proverim kakva je to zemlja.
Kada sam sletela, provela sam neko vreme vozeći se po zemlji i videla kako je srpsko selo zaista lepo, ali Beograd, glavni grad, me je najviše iznenadio. Nisam bila sigurna da li će to biti super zapušten zbog rata ili će stanovnici biti ogorčeni jer sam Amerikanka, ali svi sa kojima sam razgovarala bili su neverovatno ljubazni, velikodušni i radoznali.
Pošto mi se Beograd toliko dopao, a bio je na maloj udaljenosti od ostatka EU, kupila sam stan od oko 25 kvadrata u jednom od najpopularnijih delova grada za otprilike 50.000 dolara. Renovirala sam ga u celini i od tada živim tu.
Do sada je preseljenje u Evropu nakon što sam se razvela izgledalo veoma interesantno. Naučila sam mnogo o sebi i moj život je više onakav kakvim sam ga zamišljala pre nego što sam se udala, ali definitivno postoje neke stvari koje bih promenila da sam mogla sve to da uradim ponovo.
1. Volela bih da sam bolje istražila srpsku scenu za ljubavne sastanke
Izlazila sam sa ljudima u Velikoj Britaniji, Italiji, Španiji, Grčkoj, Slovačkoj i u još mnogo drugih mesta, i nikada nisam mislila da će mi to biti problem. Ali nikada nisam imala vezu dok sam živela u Srbiji, zapravo nisam bila čak ni blizu iste. Moja iskustva sa zabavljanjem u Srbiji su se drastično razlikovala, i zaista sam uzimala zdravo za gotovo kako bi to moglo da utiče na moj život.
U drugim delovima sveta muškarci su obično fascinirani mojim akademskim i karijernim dostignućima, time koliko sam putovala i mojim ambicijama uopšte. U Srbiji muškarci pričaju i ne slušaju šta govorim, a kada pokušam da se upustim u razgovor, ili me ignorišu ili kažu da previše pričam. Kao Njujorčanka, nisam navikla na ovo.
View this post on Instagram
Muškarci su mi direktno govorili da sam debela na sastancima, a neke komšije su mi rekle da bih mogla da nađem dečka ako smršam ili se lepše obučem. Ovakva iskustva nisam imala bilo gde drugde otkako sam došla u Evropu, niti su mi izgovorene takve reči.
Većina lokalaca koje poznajem ima tendenciju da izlazi sa nekom osobom iz svog užeg kruga poznanika, a mnogi su upoznali jedni druge preko članova porodice, jer se čini da je odobravanje porodice izuzetno važno.
Mnogo noći sam sa očima punih suza razgovarala sa svojim prijateljima Srbima o tome šta sa mnom „nije u redu“. Oni me obožavaju i podržavaju, ali takođe primećuju da nisam u skladu sa mnogim njihovim kulturnim standardima, i zbog toga mi je mnogo teže da izlazim na sastanke i zabavljam se.
Uprkos svemu ovome, prilazilo mi je dosta oženjenih muškaraca, od kojih su neki čak i muževi žena koje ja poznajem. Shvatila sam da kulturološki nisam prikladna ovdašnjim muškarcima i da ću verovatno morati da se odselim ako želim ponovo da imam zdrav odnos.
2. Trebalo je da uzmem u obzir svoje prijatelje i porodicu kada sam birala gde ću se preseliti
Iako volim da živim u inostranstvu, definitivno postoje periodi usamljenosti, a ja i dalje osećam nostalgiju. Zaista sam se radovala što ću ugostiti porodicu i prijatelje čim su ograničenja pandemije ukinuta. Dok su moji voljeni dali sve od sebe da podrže moje preseljenje u inostranstvo nakon razvoda, samo me je jedan blizak prijatelj posetio u Srbiji. Sjajno se proveo, ali šteta je što nisam imala više gostiju, s obzirom da ovde živim više od tri godine.
Beograd i Njujork povezani su direktnim letom, a tamo živi većina članova moje porodice i prijatelja, ali im destinacija nije tako privlačna kao Pariz ili Barselona. Niko mi nije dao čvrst razlog što ne dolazi u posetu, ali mnogi od njih Srbiju i dalje vezuju za negativne stereotipe — poput gangstera ili kriminalaca. Neki čak misle da živim u Sibiru ili Siriji; shvatila sam da je većina ljudi zaista loša u geografiji.
View this post on Instagram
3. Trebalo je da iznajmim stan pre nego što sam odlučila da ga kupim
Bila sam toliko odlučna da konačno ostvarim svoj san o tome da posedujem sopstvenu nekretninu, da sam shvatiola da sam spremna da zaobiđem iskustvo iznajmljivanja, ali posle tri godine u Srbiji osećam se nekako „zaglavljeno“. Ne želim više da ostanem ovde, ali s druge strane nemam bazu ni u SAD. Za sada moram da ostanem dok ne smislim solidniji plan preseljenja, a čak i tada moram da smislim šta ću sa svojim stanom.
Kirija i drugi troškovi u Beogradu su mnogo niži u poređenju sa drugim mestima u Evropi. Da sam sačekala sa kupovinom stana, mogla sam da iznajmim zaista lep stan za oko 400 do 600 dolara mesečno i da ipak uštedim novac za svoj dom iz snova. Plaćam oko 32 dolara mesečno za struju, vodu, održavanje zgrade i račun za internet i telefon.
Dobila sam izuzetno dobru ponudu za svoj stan u Beogradu, ali znam da bi mi iznajmljivanje omogućilo više slobode da istražim i druge krajeve grade, a možda čak i druge zemlje pre nego što odaberem gde ću se naseliti.
4. Trebalo je da budem strpljivija i da više istražim zemlju u koju dolazim
Kao digitalni nomad, razmišljala sam da se preselim na drugo mesto pošto su u Beogradu moji životnji ciljevi napredovali; želela sam da pronađem zdravu vezu, osnujem porodicu i napredujem u karijeri. Tražim način da dobijem radnu vizu kako bih se vratila u Prag, za koju ispunjavam uslove, ali ipak moram da uzmem u obzir svoju imovinu u Srbiji.
Srbija izdaje boravišne vize na osnovu vlasništva nad imovinom, ali većina zemalja u Evropi nema istu politiku. Bez pravnog razloga da ostanem, mogu da živim u EU samo do 90 dana, na osnovu šengenskih zakona.
Zaista, najveća promena koju bih napravila da mogu da vratim vreme jeste da budem strpljivija. Hrvatska je otvorila svoj jednogodišnji program digitalnih nomadskih viza u januaru 2021, pa da sam sačekala još nekoliko meseci, mogla sam to da iskoristim. Ubrzo su to uradile i druge zemlje EU, poput Malte i Grčke. Mislim da će mi možda biti lakše da se prilagodim Malti ili Grčkoj.
Znam da ću jednog dana postići svoje ciljeve koje sam zacrtala nakon razvoda i doći do svog života iz snova u Evropi. Iako stvari u Beogradu nisu ispale baš onako kako sam planirala, mislim da se sve dešava s razlogom i da je preseljenje tamo nakon mog razvoda upravo ono što je trebalo da uradim.“
(Žena)