Iz Amerike je zbog ljubavi došla u Srbiju i ne sluteći da će joj to doneti samo nasilje u braku i poniženja.
Kada je M.S. (ime i prezime poznati redakciji) spakovala kofere, napustila svoj stan, porodicu, prijatelje i posao u Los Anđelesu, mislila je da je u Srbiji čeka bolji život. Bolji, jer će tamo život podeliti s čovekom svog života.
Međutim, sudbina je htela da sve bude drugačije, a priča od ljubavne poprima druge tonove. Dočekali su je poniženja, nasilje u braku, batine i uvrede, a zatim i stravične pretnje.
– Svake četiri godine sam dolazila u Srbiju, u posetu ocu. Po prvi put sam odlučila da ostanem mesec dana. Tada sam slučajno upoznala svog budućeg supruga. Tek što smo krenuli da izlazimo, ja sam morala da se vratim. Čuli smo se redovno – poslednje večeri mog boravka u Srbiji rekao mi je da, ako mi se javi preko fejstajma kada odem u Ameriku, to znači da smo zaista zajedno. Ja sam osećala da je to moj budući muž jer mi je delovao savršeno – priča nam M.
Kaže i da su pokušali da on dođe u Ameriku, ali dva puta je odbijen za vizu.
– Došao je decembar i ja sam rešila da ga pitam da me oženi. Već dugo sam htela da se skrasim, da se vratim u svoj rodni kraj, naučim srpski jezik. Kada sam mu to rekla, bio je u šoku, ali me je posle 15 minuta nazvao i saopštio mi da pristaje – priča nam ova mlada žena.
Srećne vesti javila je ocu
– Kada sam mu rekla ko je u pitanju, posavetovao me je da se ne udajem. Tata mi je rekao da moram da biram – ili on ili moj budući muž. I ostatak porodice se naljutio na mene kad su čuli za koga se udajem. Raspitali su se o njemu, saznali da voli da popije. Nisam imala podršku porodice i svi su na kraju prestali da pričaju sa mnom – priča nam M.
Početak zajedničkog života
M. je 6. februara stigla u Srbiju i smestila se u kuću svog budućeg muža koji je živeo s roditeljima. Od njene rodbine, sa njom su se susreli samo rođeni brat i brat od ujaka. Sutradan, budući mladoženja je prešao na stvar konkretnim pitanjem – koliko je para donela iz Amerike.
– Dogovor je bio da donesem 5.000 dolara, ali dok sam kupila kartu, venčanicu, poklone za njega i njegove, poplaćala račune, ostalo mi je oko hiljadu i po. Poludeo je. Probala sam da ga umirim rekavši mu da ću dobiti još hiljadu i po koje mi je ostavila pokojna mama, ali ljutnja ga je držala nekoliko dana.
Venčanje se održalo na Dan zaljubljenih
– Bilo je lepo, ali se desila stvar koju sam u tom trenutku ignorisala. Moj muž je već popio, ali je bio priseban. Rekla sam kako sam najsrećnija žena na svetu, da bi mi njegova rođena sestra šaonula: “Ne znaš ti još za koga si se udala”.
Problemi sa svekrvom
– Polako sam preuzimala odgovornost u kući, iako mi je njegova majka stalno prebacivala da ne znam da kuvam. Primera radi, jednom sam napravila spanać, na šta mi je ona rekla da moj muž već 15 godina ne jede spanać i da bi to morala da znam. Moj muž je to pojeo, na njeno veliko razočaranje. Onda su krenule uvrede da sam se ugojila, potom me je nazivala i nerotkinjom budući da u prvoj godini braka nismo dobili dete.
Veliku svadbu napravili su 12. aprila
– Otac nije hteo ni da čuje da dođe, a brat je odlučio da me se odrekne još na dan prvog venčanja. On je tada saznao nešto, a ja ni dan danas ne znam šta. Zbog toga odbija da priča sa mnom. Na svadbu su mi došli ujak i ujna, dva brata, žena jednog od njih, dva bratanca, sestra od ujaka, tri mlađe rođake i par komšija. To je sve. Ostali ni danas ne razgovaraju sa mnom.
Prvi udarac
– Noć pred svadbu, on je napravio momačko veče. Pili su i galamili i oko tri, kad nisam mogla da zaspim, zamolila sam ih da se raziđu jer ja moram da ustanem u sedam. Tada sam prvi put videla drugu stranu svog muža. Onako pijan, uneo mi se u lice, gurao me i udario šakom o sto toliko da se sto prevrnuo. Ujutro mi se izvinio i to više nismo spominjali.
Svadba je prošla u tenziji, ali M. se trudila da koliko-toliko održi vedar duh.
Drugi dan svadbe
– Tog dana je moj muž otvorio sve koverte i poklone i terao me da zapišem šta smo od koga dobili. Pljuvao je one koji su nam, kako je govorio, dali malo, a dobili smo oko 7.000 evra. Zamerio mi je što nismo imali običaj plesa sa mladom, kada se nevesti plaća za ples. “Tu si nam izgubila oko 500 evra, to ti nikad neću zaboraviti”, rekao mi je i često to prebacivao.
Spavali smo na podu
– Kad sam došla kod njega, nismo imali na čemu da spavamo osim ugaone garniture stare 20 godina. Spavali smo na podu jer nije hteo da nam kupi ni najobičniji krevet! On i njegova mama stalno su kukali kako mora da se radi i kako mora da se štedi.
Prvi šamar
– Prva svađa desila se zbog pijanstva. Došao je pripit iz grada i planirao da nastavi kod kuće, a meni je prethodno obećao da ćemo izaći na piće. To veče sam prvi put dobila šamarčinu, govorio je kako je pogrešio što me je oženio. Ujutru, kad sam ustala, njegova mama me je napala što sam vikala. “Cela ulica te je čula kako plačeš”, rekla mi je uz konstataciju da sam “sigurno zaslužila batine”.
“Budi srećna što sam te oženio”
To mu je oprostila, a onda se nastavilo. Krenule su zamerke kako ne čisti dobro, kako ima krive noge, kako je takvu niko drugi ne bi oženio.
– Uvek me je snimao kako hodam i onda mi se smejao, toliko da sam počela da izbegavam da šetam, a ranije o svojim nogama nisam ni razmišljala – priseća se M.
“Ko će ti verovati da te tučem”
Posle par meseci otišli su u iznajmljeni stan. Tada je krenuo pravi pakao.
– Često je pio, izlazio, dolazio pijan, a par puta je mokrio po parketu. Već tad sam želela da odem, ali svi moji prekinuli su komunikaciju sa mnom. On me je uveravao da mi ionako niko neće verovati, kako mu je sestra advokat i kako će ga ona odmah izbaviti, a svi će stati na njegovu stranu.
Kupovina kuće
– Odlučili smo da na licitaciji 2015. kupimo kuću. Imali smo pare od svadbe, digao je pare od osiguranja, imao je 3.000 dolara od mene i digli smo kredit za ostalu sumu. Imali smo i para od mog posla, jer sam ja počela da radim kao učiteljica engleskog i odlično zarađivala. Mislila sam da je sve konačno u redu dok nije došao ugovor za kuću samo na njegovo ime. Rekao mi je da mene ne može da stavi u ugovor jer sam iz Amerike. Ja sam bila glupa, nisam poznavala zakon i svoja prava. Na kraju mi je stalno govorio da je to njegova kuća, a ja živim tu dok on to želi.
Zarađivala sam, a bila bez dinara
– Držala sam privatne časove engleskog i predavala engleski onlajn i odlično zarađivala, ali on je kontrolisao svaki dolar. Terao me je da odmah dignem sve pare i predam mu. Nisam imala svoj novčanik niti prava na svoju platu! Maja 2017. otišla sam na Maltu da radim tri meseca jer je on kukao da nam fali novca da završimo neke poslove na kući. Tada nisam znala da smo imali para za to, ali on je sve te pare krio. Došao je da me poseti na Malti 10 dana, bar sam tako mislila, ali zapravo je došao da se provodi i troši moje pare. Od para koje sam donela završili smo kuću.
Nasilje u braku
– Stalno me je terao da radim što više, iako sam već radila sedam dana nedeljno. Kada sam se ugojila, pošto sam samo sedela i radila, prebacivao mi je da sam sva “mlitava” i da imam samo lepo lice. Onda mi je jednog dana rekao da je “čuo da sam ja usvojena” i govorio mi kako me čak ni moja porodica ne želi.
“Nije ti ovo Amerika”
– Tih dana imali smo mnogo sukoba, svađa, a kulminiralo je kada sam išla kod zubara u Novi Sad, što je za njega bio “luksuz”. “Nije ti ovo Amerika”, vikao je i stezao mi ruke toliko da sam uzela nož i stavila sebi na vrat. Pretila sam mu da ću se ubosti ako me ne ostavi. To je bio jedini način da me pusti. Tada sam dobila jake batine, udario me je jako u uvo i nisam čula nekoliko dana, a vilica me je jako bolela. Tada sam nazvala rođenu sestru u Americi i ispričala joj za godine terora. Ona ništa nije znala. Terala me je da sa ujakom idem u policiju, a nisam otišla jer me je njegova mama zamolila da ne idem. Krajem maja, on je radio drugu smenu, samo sam pokupila svoju odeću i učionicu i otišla. Zvao me je i molio da se vratim i tri puta sam se vraćala i sva tri puta pogrešila.
Stavila sam tačku
– Od tada smo se viđali samo nakratko. Saznala sam u međuvremenu da me je varao ceo brak, da je potrošio sve moje pare na opremanje kuće u kojoj sada živi sa ljubavnicom. Ja sam za to vreme živela kao podstanar i nisam imala ni da jedem, ljudi su mi bukvalno davali hleb da preživim. Jednom mi je dao 100.000 dinara koje sam potrošila na drva i preživljavanje.
Epilog
– Angažovala sam najboljeg advokata i rešila da ga tužim za razvod, pola kuće i za zemlju koju mi je ostavila pokojna mama. Zemlju mi je uzeo na prevaru rekavši da mora tako da bih dobila zdravstvenu knjižicu, a dala sam mu je kao poklon i sada želim da povučem to jer se svuda hvalio da je njegovo. Usledile su pretnje – da ću dobiti batine, da će me ubiti i zakopati negde. Zbog toga sam našla posao u Beogradu gde ću se skloniti od njega, a onda kada se sve završi idem nazad u Ameriku.
– Odlučila sam da izađem u javnost sa svojom pričom jer znam da ima mnogo sličnih. Želim da ohrabrim te žene, da im ukažem na neke opcije. Ja, recimo, nisam znala da postoje sigurne kuće. Da sam to znala, otišla bih tamo. Sada su zakoni drugačiji, dobićete veću podršku i pomoć, prijavite nasilje policiji. Nijedan muškarac nije vredan batina, suza i okretanja leđa porodici. Nikada ne verujte u molbe za oproštaj i kajanje – ponoviće se. Odmah se sklonite iz takvog braka ili veze. Ja sam uspela da se sklonim i počnem od nule. Znajte da vas uvek neko voli – porodica i prijatelji. Ja trenutno radim na oporavljanju odnosa sa svojom porodicom. Uz podršku psihologa, napredujem svakog dana.
(Žena Blic)