Tužna priča dečaka koji je prošao pakao na zemlji zbog svojih roditelja i dede alkoholičara. Morao je da prosi i živi na hladnoj ulici, a danas je živ zahvaljujući Džesi, Gogi, Maši i Sevi.
Ivan Mišukov rođen je 1992. godine u razorenoj porodici, koja je njegovo detinjstvo pretvoriolo u surovu igru preživljavanja i gladi. Do svoje četvrte godine odrastao je sa dedom, koji je bio alkoholičar i koji je imao običaj da se danima ne vraća kući.
Ivan je tako bio prepušten sam sebi, iako je bio nesposoban da zaista obezbedi sebi bilo kakve uslove da preživi. Odrastao je na ulici siromašnog grada, a jedini prijatelji, koji su mu pružili utehu i zaštitu, pa čak i hranu, bili su psi, koji su, prema njegovim rečima, bili njegova jedina porodica.
– Voleo sam pse i oni su voleli mene – rekao je Ivan godinama nakon što je spašen.
Policija je uspela tek iz trećeg pokušaja da oduzme dečaka od pasa, jer oni nisu želeli da dopuste bilo kome, ko je nepoznat da se približi Ivanu. On je u tom trenutku čak zaboravio da govori ruski, ali je ubrzo ponovo savladao svoj maternji jezik.
Psi su se zvali Džesi, Goga, Maša i Seva, a kada su životinje dolazile do hrane delile su je sa dečakom i obrnuto – on je neretko po lokalnim pekarama prosio za hranu, a kasnije je njom hranio svoje pse. Grejali su ga u ledenim ruskim noćima, a on bi se priljubio uz njihovo meko krzno.
– Olizali bi me po celom licu, tako psi daju poljupce – ispričao je mnogo godina kasnije Ivan, danas poznat i kao Vanja.
Nakon što su ga socijalni radnici pronašli, Ivan je odveden su sirotište u blizini Moskve, a neverovatno, ali istinito – psi su uspeli da ga pronađu i danima su ga uzalud čekali ispred kapije ustanove. Kasnije, po naređenju zvaničnika, ovi psi su nažalost okrutno ubijeni – sudbina koju nikako nisu zaslužili.
Ivan je ubrzo nakon toga dospeo u ruke hraniteljske porodice, a odgajila ga je brižna žena Tatjana Babanina. Dečak se uz njenu brigu i ljubav oporavio, a kasnije se i upisao u prestižnu pomorsku školu, sanjajući o vojnoj karijeri i bezbednosnoj službi. No, ipak ga je sačekao nešto mirniji život – vratio se u rodni Reutov, gde radi kao operater u jednoj fabrici.
– Znam da ne bih preživeo da nije bilo tih pasa na ulici. Ali, zahvalan sam i policiji koja me je spasila sa ulice, kao i mojoj hraniteljskoj porodici koja me je odgajila – rekao je Ivan, koji danas ima 29 godina.
Životna priča Mišukova inspirisala je englesku spisateljicu Heti Nejlor da napiše dramu „Ivan i psi“, koja je osvojila nekoliko nagrada, a predstava je 2017. godine adaptirana i u film „Lek and the Dogs“.
(Stil/Kurir)