Pravoslavni vernici sutra proslavljaju svetog apostola i jevanđelistu Jovana Bogoslova. Apostol i jevanđelista Jovan bio je jedan od prvih učenika Isusa Hrista sa bratom Jakovom.
Apostol Jovan (starogrčki: Ἰωάννης, latinski: Ioannes 6. p.n.e. – oko 100. p.n.e.) ili Sveti Jovan Bogoslov je bio jedan od dvanaestorice apostola i to prema svedočenjima Novog Zaveta najmlađi.
Sveti Jovan Bogoslov je sin Zevedeja i Salome, a imao je i brata Jakova, koji je takođe bio jedan od dvanaestorice apostola.
Crkveni oci ga identifikuju kao Jovana Evanđelistu, Jovana Patmosa, Jovana Starijeg i Voljenog učenika i svedoče da je nadživeo preostale apostole i da je jedini umro prirodnom smrću, iako su savremeni naučnici podeljeni u pogledu istinitosti ovih tvrdnji.
Apostol Jovan se tradicionalno smatra autorom Jevanđelja po Jovanu, a mnoge hrišćanske denominacije veruju da je on autor još nekoliko knjiga Novog zaveta (tri Jovanove poslanice i Knjiga Otkrivenja, zajedno sa Jevanđeljem po Jovanu, su nazvana Jovanova dela).
Jakova i Jovana Isus je nazvao “sinovi groma”, pretpostavlja se da je to zbog neke karakterne osobine revnosti prikazane u Jevanđelju po Marku 9:38 i Luki 9:54. Naime, Jovan i Jakov su želeli da prizovu vatru s neba da kazni samarićanske gradove koji nisu prihvatili Isusa.
Jovan i njegov brat, zajedno sa Svetim Petrom, činili su unutrašnje jezgro intimnih učenika. U Četvrtom jevanđelju, koje se po ranoj tradiciji pripisuje Jovanu i formalno je poznato kao Jevanđelje po Jovanu, Zevedejevi sinovi se pominju samo jednom, kao da su bili na obali Tiverijadskog mora kada se vaskrsli Gospod pojavio.
Za njega se kaže da je bio jedan od omiljenih Hristovih učenika. Jedini je on, sa Svetom Bogomajkom ostao pod krstom raspetog Gospoda, ne napuštajući ga, obećavši da će on čuvati Presvetu Bogorodicu i služiti je sve do njenog uspenija.
Bio je proganjan, ponižavan i mučen. Za vreme koje je proveo u progonstvu na ostrvu Patmos, napisao je čuveno Jevanđelje i Otkrovenje, a po dolasku na presto cara Nerve, bio je oslobođen i vratio se u Efes.
Tu je nastavio da prevodi neznabožce u hrišćanstvo. Imao je već više od sto godina kada je zašao je sa svojih 7 učenika iz Efesa i naredio im da iskopaju grob u obliku krsta. Potom je starac legao u grob i njegovi učenici su ga sahranili.
Vernici su kasnije otvorili Jovanov grob, ali telo nije bilo u njemu. Jedino se, svake godine 21. maja, od njegovog groba dizao neki sitni prah, mirisan i lekovit. Tim prahom narod je lečio mnoge bolesti.
Običaji
Veruje se da na sutrašnji dan ljudi sa sela treba da odmaraju svoju stoku, žene da nikako ne diraju pletivo, makaze, ni igle da ne bi miševi grizli rublje. U nekim mestima udaraju u ambare da se miševi razlete, a u mnogim krajevima u ove dane počinju svadbe, koje traju po tri dana.
(SD)