Čovek je od svog postanka imao želju da ostavi trag o svom postojanju i da prenese informacije budućim narašajima. Tako su nastale pećinske slike, potom se razvilo slikarstvo, a onda i moderni mediji. Međutim, veoma brzo je platno postalo sopstvena koža.
Tokom ljudske istorije tetovaža je igrala različite uloge. U antičkom svetu, gde je jedan čovek mogao postati vlasništvo drugog, tetovaža je, na primer, imala funkciju tapije. Tetovaža je čoveka nizvodila do nivoa životinje: stoka nosi obeležje vlasnika, a rob tetovažu s imenom svog gospodara.
Međutim, u paganskom svetu glavni smisao tetoviranja bilo je opštenje s duhovima (to jest s demonima). Kroz crteže na telu (sakralni simboli), čovek je u svoj život prizivao duha kome se klanjao.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Međutim, sa dolaskom hrišćanstva tetoviranje je dobilo sasvim drugo značenje. Kako je u početku povezivano sa onostranim, Crkva je u tome videla opštenje sa paganskim bogovima i stoga neprihvatljivo.
Osim toga, šaranje tela smatralo se i smatra se skrnavljenjem, jer je čovek stvorem prema liku Boga i zato je njegovo telo hram.
Poslednjih godina postalo je veoma popularno tetovirati i verske i istorijske motive, pa tako na ljudima možemo videti citate iz Biblije, molitve, Isusovo raspeće, krstove i slično. Međutim, za sve one koji se ubrajaju u tu kategoriju, Srpska pravoslavna crkva ima jasnu poruku, baš kao i za sve ostale Hrišćane.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Šta Biblija kaže o tetovažama?
„Hej, čekaj malo , možda misliš“, Biblija kaže u Levitiču 19:28, „Ne sječite svoja tela za mrtve, a ne označite kožu tetovažama, ja sam Gospod“. (Treća Mojsijeva 19:28)
Tako da i ako vernici danas nisu više pod zakonom Starog zaveta, (Rimljani 10:4; Galatima 3:23-25; Efescima 2:15), činjenica da postoji zapovest protiv tetoviranja treba da nas natera da se zamislimo.
Novi zavet ne kaže ništa o tome da li vernik može ili ne može da se tetovira. Gospod nam kaže: „Ako, dakle, jedete, ako pijete, ako ma šta činite, sve činite na slavu Božiju“ (1 Korinćanima 10:31). U Bibliji nema zapovesti protiv tetoviranja ili bodi pirsinga, ali nam ni ne daje neki dobar razlog da verujemo da bi Bog želeo da se tetoviramo ili da uradimo bodi pirsing.
Drugi aspekt koji treba razmotriti je skromnost. Biblija nas uči da se oblačimo skromno (1 Timoteju 2:9). Jedan aspekt skromnog oblačenja, je da smo sigurni da sve što treba da bude pokriveno odećom je adekvatno pokriveno. Međutim, osnovno značenje skromnog oblačenja je da ne privlačimo pažnju na sebe. Ljudi koji se skromno oblače, rade to da ne bi privlačili pažnju na sebe. Tetovaža i bodi pirsing definitivno privlače pažnju. U tom smislu, tetovaža i bodi pirsing nisu skromni.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
– Što se tiče tetovaža, te pošasti ovog vremena, tog mesarskog obeležavanja tela kao na farmama, to je u suštini potreba za ovaploćenim bogom. Tetovaža je potreba za pečatom na telu. Masovno tetoviranje je skrnavljenje najdubljih potreba da postanemo jedno sa ovaploćenim Bogom koji je postao čovek – stav je Srpske pravoslavne crkve koji je na zvaničnom Jutjub kanalu te institucije izneo otac Rafailo.
Prema njegovim rečima, evidentno je da mnogi ljudi u savremeno doba sve veće površine kože na telu prekrivaju tetovažama, a to je, kako otac navodi, suprotno svemu hrišćanskom.
– Krajnje je nedopustivo da hrišćanin bude istetoviran – naglasio je on i otkrio kakvo se verovanje vezuje za one koji su istetovirani kada je u pitanju Strašni sud.
– Oni koji imaju istetovirano telo na dan Strašnoga suda stideće se pred svojim svetim precima. Ta tetovaža, u slučaju da ne bude jakim pokajanjem okajana, biće pečat srama – zaključio je otac Rafailo.
(Srbija Danas)