U potresnoj ispovesti Z. M. (32) kaže da ne vidi drugi način za preživljavanje osim ovog koji je, silom prilika, odabrala, da se bavi pro*titucijom.
Pritom, kaže ona, njen muž zna čime se bavi u večernjim satima i zatvara oči jer je i on svestan da drugog izlaza nema!
– Ne radim to zato što volim, ili zato što u životu želim besna kola, bunde, nakit… Bavim se pro*titucijom zbog sina i muža, to nam je jedini način da preživimo – kaže Zorica.
Ona dodaje da je njen život postao pakao kada se njen muž povredio na radu i morao da ode u invalidsku penziju.
– Pao je sa skele, povredio kičmu i svu ušteđevinu koju smo imali potrošili smo da ga makar vratimo na noge – priča ona i dodaje:
– Do tada smo sasvim lepo živeli, skromno, ali moglo se. Bili smo srećni. A onda je došla beda. I ja sam izgubila posao u jednoj državnoj firmi koja je otišla u stečaj i morala sam da radim sve i svašta, dok se nisam zaposlila kao kasirka u jednom hipermarketu.
Tamo je, kaže, saznala da postoji način za dodatnu zaradu.
– Jedna koleginica, takođe mlada žena, posle nekoliko meseci poznanstva priznala mi je da povremeno ima susrete s muškarcima posle posla i da tako dopunjava kućni budžet. Bila sam šokirana kad mi je to ispričala.
Ali, crv se uvukao u glavu. U to vreme bili smo u ozbiljnom problemu. U iznajmljenom stanu, sa gomilom dugova, malim detetom i lekovima koje je trebalo kupovati za muža. Odlučila sam da njemu sve ispričam i potražim savet.
Na njeno iznenađenje, muž se složio sa idejom!
– Zajedno smo plakali celu noć. I pitali sebe kako smo došli u tu situaciju. Onda sam obrisala suze i sutradan toj koleginici rekla da mi prebaci nekog svog „klijenta“ ako nema vremena. I tako je počelo.
Danas, kaže Zorica, ima desetak muškaraca sa kojima se redovno viđa i život nje i njene porodice se, barem u materijalnom smislu, promenio na bolje.
– Jeste, stidim se, muka mi je, ne uživam, ali tim muškarcima pružam sve što traže, jer su za to platili. I stalno u glavi imam zašto to radim. Kad se izvučemo iz dugova prestaću. Tražim bolji posao, ali teško je.
Niko neće da primi „samohranu“ majku na neki bolji i bolje plaćen posao. Moj muž je najbolji na svetu. Nikad me ne pita ništa. Ni gde sam ni sa kim sam bila. Samo ponekad zajedno plačemo. Kasno noću, da nas ne vidi dete…
(Izvor: Espreso)