Penzionerka Jurja ogorčena ponašanjem sinovljevih supruga
Iako je uložila svu ušteđevinu kako bi pomogla svojim sinovima, snaje su unijele razdor u porodične odnose
Penzionerka Jurja iz Hrvatske uložila je srce, dušu i ušteđevinu kako bi njeni sinovi i njihove porodice imali bolji život, verujući da će porodica ostati složna i srećna.
Međutim, kako otkriva, tako nešto se nije ostvarilo i to zbog snaja koje bez imalo poštovanja i zahvalnosti, unose razdor u njen odnos sa sinovima.
Iako je sinovi i unuci posećuju i vole, gospođa Jurja ne može da se pomiri s ponašanjem snaja – jedna s njom ne razgovara već tri i po godine, dok je druga strankinja i naizgled ljubazna prema njoj, ali kada mlada porodica dođe u Hrvatsku, ne želi je u blizini.
Ušteđevina za sinove i snaje
„Imam dva sina i uvek sam im pomagala kada je bilo potrebno. Davala sam im i dušu i sebe. Kada sam ostala udovica, da bih im nešto ostavila iza sebe, srušila sam staru kamenu kuću u malom mestu na prelepom ostrvu. Od ušteđevine sam podigla novu.
Svaki sin sada ima jedan sprat koji iznajmljuju, dok je jedan sprat ostao samo za nas”, piše o svojim naporima da obezbedi bolju budućnost svojim sinovima.
Potom ističe da ima dobra penziona primanja i da nikada ništa ni od koga nije tražila za sebe:
„Sve sam im prepustila, sav novac od izdavanja ide njima. Još uvek za celu kuću plaćam mesečne račune da im žene ne prigovaraju. No, zahvalnosti nema.
Starija snaja, koja je naše gore list, već tri i po godine ne razgovara sa mnom jer sam joj rekla da nije u redu da baš svaki put kada dođu na more dovodi svoju majku i sestru.
To je bio dovoljan razlog da prekine svaku komunikaciju sa mnom, ali novac od izdavanja joj je i dalje drag”, objašnjava svoju situaciju pa dodaje:
Dve penzije kao spas
“S mlađim sinom, iako mu je supruga strankinja, sve je u redu, ali kada su tri puta godišnje u Hrvatskoj, u sopstvenoj kući na moru ne smem ni da priđem. Osećam se kao da sam otrovna“.
Dodala je da joj je uteha što je barem sinovi posećuju, a najveća radost ipak su joj unuci.
„Unuke pazim i mazim kad god mi se ukaže prilika, a baka im daje puno, da me zapamte! Bila sam jako tužna zbog ovakvih odnosa u porodici, ali srećom imam dve dobre penzije, hrvatsku i inostranu, pa mi od nikoga ništa ne treba. Inače bi bilo gadno, odnosno – gladno!
Zato razumem ljude koji otvaraju dušu, jer nose teško breme i imaju potrebu da se nekome izjadaju, baš poput mene“, napisala je gospođa Jurja.
A vi, slažete li se sa snajama ili imate slične probleme kao i gospođa Jurja?
(Blic)