Prof. Dr Miomir Korać, arheolog i rukovodilac projekta Viminacijum bio je gost u petoj emisiji “LIČNO sa Petrom Latinovićem” koja se svake srede emituje u 20h na portalu MONDO.
Prof. Korać u ekskluzivnom intervjuu govori o “svetskom čudu” – relikvijaru – koji je pronađen na stotinak kilometara od Beograda, zbog čega je praistorijski čovek bolji od nas, koliko smo mi Srbi utkani u tokove evropske civilizacije i kako nas arheologija uči da je nebitno koliku teritoriju držimo.
Na početku razgovora prof. Korać kaže da su ga kao dobro dete i dobrog đaka roditelji spremali da bude doktor, a da je on sve vreme hteo da bude arheolog.
Rekonstrukcija prošlosti
“Znate kako je to – dobro dete, petice… roditelji su me spremali da budem doktor. Ali se moje i njihove želje nisu podudarile i ja sam upisao arheologiju. Moja jedina želja je bila da budem istraživač i ništa drugo.”, kaže Korać.
On ističe da je arheologija pomoćna istorijska disciplina koja pomaže istoriji da bolje sagleda stvari.
“Ono što je zanimljivo kod arheologije je to što ona ima pristup takozvanom izvornom kodu. Današnja arheologija ide sve više u pravcu rekonstrukcije slika iz prošlosti, da se vidi kako je taj čovek živeo. Svaki čovek je na neki način poseban. Vi kada otvorite neki grob treba da iščitate te predmete koje je on ostavio iza sebe. Šta je taj predmet predstavljao za pokojnika ali i za one koji su ostali iza njega”, rekao je prof. Korać.
Ideja je, kaže on, da se vidi kako je neko nekad živeo.
“A to je važno da biste tu prošlost projektovali u budućnost, da ne ponavljate neke greške. Ja moram da vam kažem da je čovek iz prošlosti možda na neki način i bolji od nas. Evo skoro su istraživači utvrdili da je taj praistorijski čovek radio da bi preživeo samo dva sata. Ostalo je bila dokolica. Obično ljudi greše i kažu da je praistorijski čovek bio neobrazovan i glup. A nas arheologija uči da nema glupih naroda. Vi da biste opstali na nekom prostoru, vi morate da budete jako pametni, pogotovu to važi za praistorijskog čoveka”, rekao je prof. Korać.
Prema njegovim rečima do početka neolita se vidi da nema mnogo ratova.
“Arheologija vas uči da nije toliko bitna teritorija koju držite, već je važno da sačuvate materijalne i ljudske resurse. Ako sačuvate materijalne i ljudske resurse onda ćete i opstati”, rekao je prof. Korać.
Značaj 18 rimskih imperatora
Govoreći o Viminacijumu, prof. Korać kaže da je on po mnogo čemu značajan i jedinstven u svetu.
“Na stotinak kilometara od Beograda, blizu Požarevca nalazi se jedan rimski utvrđeni legijski logor i uz njega grad. Takvih gradova je u Evropi i tamo do Iraka i Irana bilo pedesetak. Danas nemate očuvane legijske gradove – nemate Singidunum, Beograd je izand, slično je i sa Londinijumom, tamo je sad London. A jedini grad koji nije doživeo tu sudbinu je Viminacijum”, rekao je prof. Korać.
On posebno ističe podatak da je od 80 rimskih imperatora, 18 rođeno na prostoru Viminacijuma.
“U nauci nekad i broj mnogo govori. Pazite od 80, 18 imperatora – pa to je gotovo četvrtina. Ovde su se iznedrili imperatori poput Konstantina koji je promenio civilizacijsko lice naše zemlje i Justinijana koji je kodifikovao rimsko građansko pravo. Pogledajte koliko smo mi utkani u evropske tokove civilizacije. Koliko smo doprineli”, rekao je prof. Korać.
Napominje kako takva prošlost daje snagu jednom narodu.
“Da ne idem daleko do čoveka Lepenskog vira. To je nekih 10.000 godina p.n.e. On pravi prvu monumentalnu skulpturu u Evropi. Ti si najpametniji tada na svetu. Pa rimski imperatori, pa sjajni srednji vek. E kad imate takav jedan sled događaja on vam onda daje snagu. Ja sam pobornik teze – jednom veliki, uvek veliki”, rekao je prof. Korać.
Relikvijar sa predstavom krsta na sve četiri strane
Jeste zavodljivo reći, naglašava on, da su Srbi narod najstariji – ali ne treba ići za time.
“Pokaži da si 9.500 godina bio najpametniji, posebno jer za tako nešto imaš dokaze. Pazite – figura Lepenskog vira. Pa to može da se uporedi sa crtežima u pećini Lasko u Francuskoj ili u Altamiri u Španiji”, rekao je prof. Korać.
Govoreći o jednom od najznačajnijih otkrića u Viminacijumu, prof. Korać kaže:
“Mi smo pre nekih 7-8 godina u jednom spaljenom grobu otkrili olovni sarkofag, tačnije relikvijar, težak nekih 60 kilograma. To je kocka 40 puta 40 santimetara, sa predstavom krsta na sve četiri strane. Taj relikvijar potiče iz sredine trećeg veka. Da je to pronađeno bilo gde na zapadu, išao bi karjon, to bi bila udarna vest. Kod nas je profesor Popović sa Bogoslovskog fakulteta rekao da je to svetsko čudo i na tome se završilo. Onda mi, kao u filmu, to pokrijemo jednom crvenom tkanimom i čekamo neko drugo vreme da to doživi svoju potpunu afirmaciju”, rekao je prof. Korać.
(Izvor: Mondo)