Koliko puta ste čuli rečenicu: „Imam dobru i lošu vest – koju želiš da čuješ prvo?“ I koliko puta ste bez razmišljanja odgovorili?
Naizgled jednostavna dilema, ali zapravo – vrlo otkrivajuća.
Marija Petrović, psiholog, kaže da način na koji reagujemo na ovakvo pitanje osvetljava ključne aspekte naše ličnosti.
– Naš odgovor nije slučajan“, objašnjava. – Iza tog izbora često se kriju dublji psihološki mehanizmi – kako se nosimo sa stresom, kakav imamo odnos prema realnosti i na koji način pokušavamo da zaštitimo sopstvenu emocionalnu ravnotežu.
Ako prvo birate lošu vest…
Ljudi koji biraju da najpre čuju loše vesti obično su direktni i žele da znaju najgore odmah – bez okolišanja.
– Ovo je tipičan odgovor osoba koje ne beže od istine i žele da se odmah suoče s onim što ih uznemirava, kako bi što pre došle do olakšanja. To pokazuje emocionalnu stabilnost i poverenje u sopstvenu snagu da izdrže ono teško.
Ovakve osobe često su racionalne, organizovane i više vole „da pređu težak put odmah, nego da čekaju kraj sa strepnjom“. Dobra vest na kraju im dolazi kao zaslužena nagrada – i dodatna motivacija.
Ako birate da prvo čujete dobru vest…
S druge strane, ako birate dobru vest kao uvod, verovatno vam je potrebna emocionalna priprema za ono neprijatno što sledi.
– Ovakav izbor ne znači slabost, već pokazuje samosvest – osobe znaju da im je potrebno da se ojačaju pozitivnim pre nego što prime negativno. To je mehanizam unutrašnje zaštite, naročito čest kod empatičnih i osećajnih ljudi.
Ove osobe često imaju izraženu intuiciju, osetljivost i dublju emocionalnu obradu stvarnosti. Vole da čuju nešto što ih osnaži – pa tek onda da se suoče s izazovima.
Ako kažete da vam je svejedno…
– Ljudi koji kažu da im je svejedno često nastoje da zadrže emocionalnu distancu ili izbegnu donošenje odluke., kaže Petrović.
To može značiti fleksibilnost, ali ponekad i nevoljnost da se zaista upuste u proces emocionalnog reagovanja.
Oni ne traže utehu u redosledu informacija – već se oslanjaju na svoju sposobnost da ostanu stabilni, bez obzira na tok vesti. Ipak, ponekad je i to oblik emocionalne samokontrole koji skriva potrebu da izbegnu dublju ranjivost.
Dakle, vaš izbor nije ni dobar ni loš – on je samo ogledalo unutrašnjih strategija suočavanja.
Razumevanje tih mehanizama može vam pomoći da bolje upoznate sebe – i da svesnije birate kako ćete reagovati kada život donese i dobre i loše vesti.
(NajŽena)