Milorad Pavić ostavio je neizbrisiv trag u domaćoj književnosti, a posebno je javnost intrigirala njegova romansa sa 31 godinom mlađom književnicom i kritičarkom Jasminom Mihajlović.
Njih dvoje bili su jedan od omiljenih parova u Srbiji.
Iako je književnost obeležila njegov život, veliki uticaj na njegovo stvaralaštvo imala je i ljubav s Jasminom Mihajlović, ženom zbog koje je ostavio sve i stvorio život u kom je uživao do poslednjeg dana.
O velikoj i strastvenoj ljubavi govoroila je Jasmina u svojoj životnoj priči koju je dala Kuriru.
– Bio je to 27. maj 1986. godine kad sam ušla kod njega u kabinet na Filozofskom fakultetu. Tema mog diplomskog rada bile su njegove priče. Trebala mi je bibliografska građa, a pošto je nije bilo o savremenim autorima, bila sam primorana da se konsultujem sa samim piscem – započela je svojevremeno za Kurir svoju priču Jasmina Mihajlović.
Zašto to radite?
– Trebalo mi je dva meseca da se usudim da mu telefoniram. Imala sam tri broja nekih Milorada Pavića u Beogradu. Nisam znala ni gde živi. I jednog dana sam se usudila da pozovem. Imala sam napisan tekst: „Dobar dan, ja sam ta i ta, radim diplomski rad i želela bih…“, a onda me je duboki muški glas, koji me je već tada milovao, pitao: „A zašto to radite?“ Sve sam očekivala osim toga. Rekla sam nemušto: „Zato što volim tu prozu.“ Zakazao mi je za sutradan, u podne, u njegovom kabinetu. Tako je počelo. Poznanstvo.
Na sebi sam imala lanenu haljinu sa lično iscrtanim printom (šablonom) beogradskih ulica iz njegove priče „Konjica“. Bila je to neka sudbinska arabeska-lavirint – ispričala je Jasmina u razgovoru za Kurir.
Prvi susret
Prvi susret, kao da je nagovestio da će se između njih roditi neverovatna romansa.
– Moj „diplomski“ prvi susret sa Pavićem zatim je prerastao u poslovnu saradnju – rad na bibliografiji za njegova sabrana dela u „Prosveti“. Ja sam preko Pavićeve bibliografije ušla u njegovu biografiju i on u moju.
U međuvremenu sam dobila dete, radila na raznim mestima, u školama, Institutu za književnost, ali sam bila opsednuta Pavićem, njegovim knjigama i bili smo koliko-toliko u kontaktu. Ipak, postojala je velika distanca, nisam mogla da pretpostavim da među nama može išta da se desi. Niti sam na to uopšte pomišljala. Takva situacija je trajala pet godina, sve do 1991 – rekla je Jasmina.
Eksplozivni dodir
Godinama kasnije, slučajnim dodirom sve emocije su se probudile i nastala je eksplozija.
– Posle oktobarskog Sajma knjiga išli smo na neku veliku književnu večeru. Tada mi je prvi put dodirnuo ruku. Eksplozija! Nedavno sam čitala svoj esej-uspomenu na taj dodir. Pisana je dan posle. Bože, pa tu je pohranjena sva energija naše ljubavi koja će se tek desiti. U životu. I u smrti – prisetila se i dodala:
– U zimu 1992. godine kupili smo burme i u krevetu venčali jedno drugo. Tek kasnije će doći i papirno venčanje. Ono je manje važno, ali ima pravne konsekvence na ceo moj život i posle njegove smrti.
100 dana smo vodili ljubav bez prestanka
Veliku buru u medijima ovaj par je izazvao ne zato što je on bio stariji od nje 31. godinu, već Jasminina otvorenost oko njihovog privatnog života.
– Ero*ska snaga Milorada Pavića je bila stravična. Često je govorio: ‘Da nisam pisac, bio bih Kazanova.’ Mislim da ta velika umetnost ima veze s libidom. On je stvarno bio dobar ljubavnik. Kod njega nije slabila ero*ska energija jer piše, naprotiv, ona je jačala. I s tim nemaju veze ni godine ni bolest. Meni stvarno nikad nije bio potreban drugi ljubavnik, niti da pogledam drugog muškarca. On je zadovoljavao sav moj svemir.
Svi su govorili da je 31 godina velika razlika, pa sam se i ja nekad pitala kako će to funkcionisati, ali to nije bila prepreka, naprotiv. Non-stop smo vodili ljubav, na svim mogućim mestima, livadama, šumama, kolima, gde god bismo se našli, još ako je negde bilo zabranjeno, utoliko nam je bilo draže.
Stan nam je postao dosadno mesto za takve stvari. Dešavalo se da sto dana u kontinuitetu imamo se*s svakog dana. I dok je ležao na samrti u Urgentnom centru, u odeljenju za infarkte, mažem mu neku švajcarsku kremu za lice i sve vreme razmišljam kako da poslednji put vodimo ljubav – rekla je ona u razgovoru za Gloriu.
Zameraju mi
Ipak, iako su ljudi zamerali zbog otvorenosti oko njihovog privatnog života, Jasmina nam je otkrila da se ne kaje zbog toga.
– Čaršija mi zamera što sam govorila javno o našem bračnom ero*skom životu. Pa kako da ne govorim kada je razlika između nas bila 31 godinu? Kuloarske bljuvotine koje su se raspredale o našem braku primorale su me da progovorim. Osim toga, svi pričaju o svom vanbračnom životu, i to je u redu, a kad ja nešto kažem o ljubavi i ero*ici dva umetnika koji su u braku, sa velikom razlikom u godinama, onda je to ko bajagi nemoralno – otkrila nam je.
Drugačije
Čuveni književnik preminuo je 30 novembra 2009, godine, a njen život se od tada promenio.
– Naš život je bio uzbudljiv, brz – čak i prebrz – ispunjen događajima, putovanjima, ogromnim stalno uzavrelim emocijama, beskrajnim razgovorima. Život nam je bio glamurozan, elegantan, težak – ponekad pretežak – u svakom slučaju, zasićen i prezasićen. Mislim da smo u 17 godina braka preživeli zajedno najmanje još polovinu tog vremena.
Sada će 14 godina od Miloradovog fizičkog odlaska. Živim mnogo mirnije i skromnije, ali njegova prisutnost se nije smanjila. Jedino se transformisala – zaključila je ona u razgovoru za Kurir prošle godine.
Nakon Pavićeve smrti 2009, dom u kom je živeo sa suprugom Jasminom Mihajlović postao je Legat Milorada Pavića, smešten u Beogradu, na Dorćolu.
Iz pera Milorada Pavića nastala su čuvena dela: „Hazarski rečnik“ i „Unutrašnje strane vetra“, kao i mnoga druga.
(Kurir)