Nestanak Merilin Beržeron i dalje intrigira javnost – već 17 godina porodica traži odgovore o tome šta se dogodilo tog kobnog dana
U februaru 2008. godine, 24-godišnja Merilin Beržeron stigla je iz Montreala u roditeljsku kuću u Kvebeku.
Delovala je uznemireno, uplašeno i čudno se ponašala, ali nije želela (ili nije mogla) da objasni šta joj se desilo. Sutradan je rekla da ide u šetnju – i nikada se nije vratila.
17. februara, oko 11 sati ujutru, rekla je roditeljima da izlazi na kratku šetnju. Telefon je ostavila kod kuće, a ponela je samo očevu bankovnu karticu. Rekla je da će se vratiti za nekoliko sati. Međutim, nestala je bez traga.
Kamere su zabeležile da je pokušala da podigne 60 dolara s bankomata, ali nije uspela jer je više puta unela pogrešan PIN.
Delovala je nervozno, stalno se osvrćući. Nedugo zatim ušla je u kafić, platila karticom i – od tog trenutka joj se gubi svaki trag.
Sumnjive okolnosti
Roditelji su te večeri alarmirali policiju, ali potraga je tekla sporo. Kasnije je otkriveno da je Merilin tog dana viđena u kafiću udaljenom 20 km od porodične kuće – mestu na koje nije mogla stići pešice.
To je otvorilo sumnju da je namerno otišla na tajnu sastanak.
Policija je u početku iznela verziju o samoubistvu – da je skočila s mosta u reku Sen Lorens. Porodica je odbacila takvo objašnjenje, tvrdeći da se ćerka očigledno nečega bojala ili da ju je neko progonio.
Situaciju je dodatno otežala činjenica da su snimci s kamera na mostu i okolnim putevima izbrisani već posle šest meseci.
Privatna potraga porodice
Kada su uvideli da istraga stagnira, porodica je pokrenula sopstvenu potragu. Napravili su sajt, delili letke i otvorili telefonsku liniju za dojave.
Starija sestra Natali išla je po gradovima i razgovarala sa ljudima, nadajući se makar tragu.
Stigla je i priča o devojci koja je oteta, prisiljena na prostituciju i zlostavljana – što je sestru učvrstilo u uverenju da je Merilin možda žrtva trgovine ljudima.
Potencijalni povratak
Godinu dana kasnije, 2009. u Ontariju, nepoznata mlada žena pokucala je u noći na vrata jedne kuće. Bila je mokra, uplakana, govorila engleski s francuskim akcentom.
Nakon nekoliko minuta otišla je. Kada su domaćini kasnije videli Merilininu fotografiju, rekli su da su sigurni da je to bila ona.
Godine čekanja
Tokom narednih godina porodica je dobijala razne dojave – da je viđena s nepoznatim starijim muškarcem, na železničkoj stanici, u restoranu… Policija nijednu nije potvrdila.
U međuvremenu, roditelji su se borili i za promene zakona, jer istražitelji nisu imali pristup njenim nalozima na društvenim mrežama.
Tek 2016. nakon njihovih inicijativa uvedene su izmene koje olakšavaju takav pristup u slučajevima nestalih osoba.
Misteriozna prošlost
Kako bi razumeli šta joj se dogodilo, roditelji i prijatelji vraćali su se događajima iz 2007. godine. Tada je, prema svedočenju prijatelja, Merilin prošla kroz nešto strašno.
Kada ju je on pitao da li je reč o nasilju, napadu ili pretnjama, samo je rekla: „Ne, gore. Ni ne možeš da zamisliš šta sam preživela“.
Ubrzo nakon toga postala je povučena i depresivna. Nekoliko dana pre nestanka, rekla je majci da se plaši ostati u Montrealu i vratila se kući. Ali nikada nije objasnila čega se plaši – niti ko bi mogao biti umešan.
Prošlo je 17 godina, ali Merilinina soba u roditeljskom domu izgleda isto.
Njena odeća još stoji u ormaru, gitare kraj zida. Svakog Božića roditelji joj pripreme poklone, nadajući se da će ih jednom primiti.
„Ako je neko bio s njom tog dana, možda zna šta se dogodilo. Možda ju je povredio, a možda je samo želela da zaštiti vas“, kaže porodični advokat.
Roditelji i dalje čekaju i veruju da će jednog dana zagrliti svoju ćerku.
(Stil)