Srbija je poznata po velikom broju pravoslavnih svetinja. Zapravo u kome god gradu da se nađete naići ćete na manastire i crkve koji su utkani u tradiciju i istoriju.
S toga često se postavlja pitanje, kako se obući za manastir ili crku da li postoje neki određeni proposi.
Važni KRSTOVDANSKI običaji za zdravlje i sreću – Sutra OBAVEZNO pojedite ovo VOĆE, a čudotvorna BILJKA se unosi u dom OSVEŠTANA da čuva od zlih sila i BOLESTI
Odgovor na ovo pitanje potražilo smo od igumana manastira Fenek. Odeća otkriva mnogo, ali se čini da ponekad nismo svesni poruke koju ona šalje. Prva i osnovna stvar koju treba da znamo je da napravimo razliku između manastira i crke, napominje otac Makarije.
“Gradska crkva i manastir se razlikiju sami po sebi. Gradska crkva je isključivo samo crkva, a manastir je ujedno i monaška kuća.
Odlazak u manastir je drugačiji jer vi zapravo dolazite u nečiju kuću. Zbog toga treba obratiti pažnju na garderobu i u tom pogledu imati poštovanja prema monasima. Svako da se pristojnost podrazumeva u oba slučaja”, napominje iguman i dodaje:
“S druge strane, ne shvata svako pristojnost podjednako. Neki muškarci misle da je i šorc ispod kolena pristojan, što i nije baš tako.
Ljudi prevashodno treba da shvate gde dolaze. Nema veće svečanosti od dolaska u crkvu i na liturgiju, a ljudi dolaze eto tek tako usput.
Za tu priliku bi trebalo da obuku najsvečaniju garderobu koju imaju”, kaže iguman manastira Fenek, koji nam je objasnio i nedoumice vezano za celivanje ikona.
Glavno je da ne treba preterivati ni u čemu, ni u preterano slobodnom oblačenju ali ni u preteranoj skrušenosti. Naravno, nije umesno nositi miniće, imati golišav stomak, razgolićena ramena, preuske farmerke, koje se do skora nisu ni nosile u crkvi.
To je jednostvno pitanje dobrog vaspianja i ukusa. Takođe, suknje do poda nisu obavezne, ali bi bile poželjne. Mnogo puta devojke koje tako dođu u crkvu kažu da se osećaju neprijatno i maramom ili suknjom pokušavaju da poprave svoj stajling.
Oko marame se često vodi i najveća polemika, da li bi trebalo žene da je nose ili ne.
“Ovaj običaj, zasnovan je na rečima Svetog apostola Pavla, koji je, proučavajući ortodoksne hrišćane, zapisao sledeće: “Svaka žena koja se gologlava moli Bogu sramoti svoju glavu, isto tako i muškarac, ako se pokrivene glave moli Bogu sramoti se.
Žene bi u crkvama, a naročito u manastirima trebale da maramom pokriju kosu. Naravno nije obavezno, ali bi bilo lepo”, kaže naš sagovornik za Ženu.
Ipak, napominje da je od marame i garderobe jedna stvar mnogo važnija, a to je sa kakvim mislima dolazimo u svetinju.
“Ukoliko neko ima dobre misli marama neće poredstavljati problem. S druge strane ukoliko neko nema čiste misli neće nema te marame i garderobe koja će mu pomoći. Čiste misli treba da ima svakog dana i uvek, bez obzira gde se nalazi”, zaključuje nas sagovornik.
(Žena)