Devojka iz Hrvatske podelila je svoje iskustvo oko (ne)zaposlenja na platformi „Reddit“
U današnje vreme mnogi mladi imaju problem da pronađu posao u kojem će im sve biti potaman – od pristojne zarade do zdravog kolektiva.
Opšte je poznato da dobar tim čini 80 posto odrađenog posla, a isti je krucijalan za zdravu radnu atmosferu u kojoj će pojedinac moći da da svoj maksimum.
Ovom temom pozabavila se jedna devojka iz Hrvatske koja je na platformi „Reddit“ podelila svoje iskustvo u kojem je istakla da nije dobila posao jer su joj kolege „namestile“.
Dalje u tekstu prenosimo vam njenu ispovest u celosti.
– Nakon završenog fakulteta i traženja posla, dobila sam posao u maloj firmi. Prve nedelje bio je sasvim u redu – pomalo sam se uklapala, iako sam primetila da mi se niko ne obraća ako se ja prva ne javim te da ponekad odmahnu glavom nakon što nešto kažem.
Nisam ni radila posao za koji su me zaposlili, već sam slagala registratore, zapisivala ljude u tabelu. Koleginice koje su radile sa mnom bile su okej, kao i menadžerka – barem sam tako mislila.
Uvek bih ih pitala žele li kafu ili čaj kad bih sebi pravila, pokušavala sam da se uključim u male razgovore, iako nisam baš pričljiva i otvorena dok ne prođe neko vreme.
Ujutro bih sedela na kafi i slušala šta pričaju, sve dok mi nakon nedelju dana nije dosadilo, pa sam odlučila radije da ostanem u kancelariji i radim kad nisam išla na teren i nisam imala tema za razgovor – započela je svoju ispovest devojka pa nastavila:
– Menadžerka me je jednom pozvala na razgovor jer sam, prema njenim rečima, bila pretiha, što joj se nije svidelo te sam, kako je rekla, trebala više da razgovaram s koleginicama. Rekla je: „Ja ne znam kako ćeš ti na terenu razgovarati s ljudima ako ni ovde ne pričaš“.
Na to sam odgovorila da ću uraditi što budem morala, ali nisam razumela zašto bi to bio problem – napisala je pa dodala:
– Poslednjeg dana posla odveli su me na teren, dali su mi da vozim auto, slikam parcele i posmatram šta dalje rade.
Ali, kada smo se vratili, menadžerka je izmislila neke prigovore na moju vožnju – da nisam pogledala mrtvi ugao, da nisam vozila dovoljno brzo na autoputu (vozila sam 90-100 km/h) – pa je zaključila da to nije to.
Kako sam još bila na probnom radu, iskoristili su priliku da napišu kako nisam zadovoljila, iako zapravo nikada nisam ni radila posao za koji su me zaposlili.
Prava istina je da im se nisam svidela jer nisam razgovarala na način na koji su oni to želeli.
Sve sam prijavila advokatu, ali me zanima šta još mogu da uradim. Šta ako tužba ne prođe?
Znam da nisam kriva i da nisam uradila ništa loše, a na Nacionalnoj službi za zapošljavanje će sada pisati da ‘nisam zadovoljila’.
Još je menadžerka dodala da sam bila neodgovorna i da nisam slušala, što su čiste laži jer sam dolazila ranije, ostajala duže i radila sve što mi je rečeno bez pogovora.
Kako biste vi isterali pravdu? Posebno mi je otežavajuća okolnost što moram da plaćam stan i hranu, a neko mi je uništio planove samo zato što im se nisam svidela – zaključila je devojka na kraju svoje ispovesti.
Kao što je i bilo za očekivati mnogi su pohrlili da u komentarima napišu svoje iskustvo, a među njima je bilo onih koji smatraju da je srećnica jer je odmah napustila takav kolektiv.
– Realno, ne možeš im ništa, na probnom si roku. Nažalost, uvek mogu nešto da izmislite. Ali gledaj to ovako, na vreme si se maknula od toksične sredine.
Svakako srećno dalje – glasio je jedan od komentara.
– Ne znam koliko ti advokat može pomoći. U najboljem slučaju te moraju vratiti na posao, želiš li da radiš na tom poslu? Piši propalo, traži dalje.
Ne znam koja je struka, ali verujem da ćeš pre naći nešto novo nego što ćeš dobijati pravdu s ovima – dodao je drugi.
– Ne bi. Ne sviđam ti se? U redu, nisi vredan ni sekunde više mog vremena i energije. Idem tamo gde sam poželjan i tu priča staje.
Ne legnu ti svi ljudi u životu ni ti legneš svima. I to je u redu. Ali ulaganje dodatnog vremena i energije na isterivanje pravde i neko dokazivanje suprotnog je po meni notorno gubljenje vremena – zaključio je treći.
(Kurir)