Hrvatski portal Indeks posvetio je veliki tekst turcizmima (rečima koje potiću iz turskog jeziku), a koje se koriste u njihovom jeziku.
Dubravka Ivšić Majić s Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje piše o tome u naučno-popularnom časopisu „Hrvatski jezik“ i objašnjava da su hrvatski i turski jezik u kontaktu bili od 15. veka, što je ostavilo je traga u hrvatskom jeziku u obliku turcizama, piše Indeks.
Neki komentatori na društvenim mrežama su u blagom šoku, jer očigledno nisu znali da svakodnevno koriste toliko turskih reči u govoru, isto kao i Srbi.
– Turcizmi se u lingvističkoj literaturi često razvrstavaju na sasvim prihvaćene reči bez odgovarajuće domaće zamene, i na one za koje postoje neutralne domaće reči. Za prve autorka navodi izraze bakar, boja, čelik i sat, a za druge „barjak“ za domaću reč „zastava“ ili „dušmanin“ za domaću reč „neprijatelj“.
Iz turskog potiču mnoge reči poput alat, čekić, satara, kubura, alka, buzdovan, barut, katran, sačma, tane, top, fitilj, baždar, zatim ergela, timar, mamuza i ular, potom čarape, pamuk, papuče, čizme i đon.
Takođe, turske su reči torba, kopča, lepeza marama, sofa, divan, krevet, jastuk, jorgan, kutija, sanduk, tavanu, odaja… – piše Indeks.
Turcizmi su i riječi dadilja, dućan, tezga, kusur, pare, džep, badava, mukte, a iz turskog su pozajmili i reči jogurt, kajgana, kajmak, ajvar, ćevapi u somun, sarma, ćufte, čorba, đuveč, burek, pita, baklava, pekmez, šerbet, kafa, tepsija, džezva, čaj, rakija i duvan.
– I nazivi za cveće poput karanfil, zumbul, jasmin, jorgovan i kadifica su turskog porekla, baš kao i izrazi za voće i povrće kao što su badem, kesten, narandža, limun, patlidžan. Turcizmi su i bećar, mangup i čoban, a ima i reči kojima se opisuju neke osobine i ponašanja ljudi kao budala, raskalašan, inat, kavga i šamar – piše Indeks.
(Espreso/Srbijadanas)