Pripadnike OVK koji su likovali kada je NATO počeo rat protiv SR Jugoslavije iznenadio je napad avijacije na njihove baze širom Kosmeta 25. marta 1999. godine. Iznenadilo ih je što po njima dejstvuju avioni jugoslovenskog RV i PVO, što je dugo bila nepoznata epizoda iz rata.
Vazduhoplovstvo VJ tokom proleća 1999. obavilo je neverovatnih 248 letova, od čega 36 borbenih, objavila je „Politika“.
Pošto piste na aerodromima Lađevci i ponikve prve noći agresije nisu bile onesposobljene, avioni koji su vršili borbena dejstva poletali su odatle. Leteli su u grupama od po 2 do 4 aviona, velikom brzinom (800km/h). Pilotima su ovo bili vrlo naporni letovi jer su trajali od 30 do 50 minuta (za najudaljenije mete prema prema granici sa Albanijom).
Na čelu onih koji su 25. marta 1999. napadali ciljeve tzv. OVK na Kosovu i Metohiji bio je potpukovnik Života Đurić, komandant 241. lovačko-bombarderske eskadrile popularno zvane „Tigrovi“.
Za vreme bombardovanja, 98. lovačko-bombarderski avijacijski puk je izgubio samo jednog pilota. To je bio Života Đurić.
Na dan bombardovanja SRJ, posle svoje čuvene besede koju je izgovorio pilotima, General Malinović je osetio da sa Žikom mora posebno razgovara. Kazao mu je ono što je ponavlja milion puta – da čiste glave mora u avion. Žika je rekao – pa matori valjda znaš mene.
Sine, zato ti to i govorim, jesi ti mene razumeo sine, rekao je Malinović. Ujutru 25. 3. 1999. krenuli su u napad na komande kampove i kasarne OVK. Letelo se u brišućem letu, brzinom od 800 km na sat. Žika je kod Glogovca uništio bazu OVK sa dve bombe. Pogođen je sa zemlje, najverovatnije iz teškog mitraljeza.
Dok su čekali da se svi piloti vrate, Malinović je znao da Žika više nikad neće sleteti. Komandanta Životu Đuriću dva dana su vodili kao nestalog. Sahranjen je u rodnom Paraćinu i iza njega je ostala supruga, sin i ćerka, imao je nepunih 36 godina.
Pogledajte film o ovom heroju:
(Izvor: Telegraf)