Mnoge zvanice, uključujući i mladinu majku bile su pogođene ovom pričom i nasilništvom, te je ceremonija venčanja zaustavljena na pola sata
Nesvakidašnji incident zbio se pre nekoliko godina u Port-o-Prensu, glavnom gradu Haitija.
Kum po imenu Rikardo koji je došao na venčanje, pre prvog plesa mladenaca, ustao je i prišao mladoj koja je pričala sa majkom.
Tada joj je lupio šamar, a onda, kada mu je uzvratila, udario ju je pesnicom u lice, te je pala na pod, preneo je tada News 13.
Mladoženja Semjuel je dotrčao, ali kum njega nije ni pipnuo, već ga je samo pljunuo u lice.
Razjarena porodica sa obe strane, pritrčala je kumu da ga izbaci sa venčanja, ali on je, okružen svojim prijateljima, ujedno i mladoženjinim drugovima, zamolio samo da uzme mikrofon, kaže nekoliko reči i sam će otići sa proslave.
Rikardo je rekao kako ga je mlada, inače njegova tajna devojka, “vukla za nos” poslednje dve godine obećavajući mu da će raskinuti sa budućim mužem, njegovim prijateljem, pošto je bila oduvek zaljubljena u njega.
Potom je dodao da je zbog bogatog i uspešnog muža abortirala, iako ju je kum preklinjao da to ne čini jer je više od svega želeo dete s njom.
“Računica joj je bila jasna – udati se za bogatog muža. Iako je mene oduvek volela.
Na kraju mi je pre tri nedelje samo saopštila iznenada da se udaje i da joj se nikad više ne javim ni telefonom. A pre toga mi je obećavala da ćemo imati budućnost.
Čak smo i dete napravili! A Semjuel mi je prošle godine pozajmio novac kad nisam imao šta da jedem i posle tri nedelje me je jurio da mu odmah vratim sve, iako je imao na računima toliko para da nas sve ovde može kupiti”, rekao je besni kum naglašavajući da je prihvatio da dođe na venčanje samo zbog toga što se osećao dužnim da to uradi jer mu je Semjuel pomogao kada mu je gorelo pod nogama.
Rikardo je potom prišao majci mlade i poljubio ju je u obraz govoreći joj da joj se san da on i njena ćerka budu zajedno nikad neće ostvariti.
Mnoge zvanice, uključujući i mladinu majku bile su pogođene ovom pričom i nasilništvom Rikarda, te je ceremonija venčanja zaustavljena na pola sata.
HAOS I NA SVADBI U SRBIJI –
Mladoženja pitao kuma jedno pitanje i životi im se okrenuli naopačke
Sve je počelo kada je zamolio svog najboljeg druga, mladog preduzetnika da njegovoj devojci, studentkinji četvrte godine omogući da stručnu praksu završi kod njega u firmi.
Plašio se da će ukoliko ode u veliki grad na praksu, tamo i ostati i da će to biti kraj njihovoj dvogodišnjoj vezi.
Znao je da će je njegov najbolji drug, brat, paziti i da će joj pomoći da završi što pre sve obaveze koje su joj ostale oko fakulteta, kako bi napokon mogli da planiraju zajednički život.
Devojka je završila praksu, a ubrzo ju je najbolji drug njenog dečka i zaposlio. Navodno mu je trebao tehnolog, a ona je taman za tih mesec dana ušla u posao.
Njegovoj sreći nije bilo kraja, mislio je kako će još jedna plata u kući svakako omogućiti da se što pre osamostale i zakažu svadbu.
Iako je ona sve kasnije dolazila kući sa posla, sve češće odlazila na službena putovanja, on je ćutao. Dugovao je drugu što ju je uopšte zaposlio i tako im obezbedio da žive zajedno i nije želeo da pravi probleme.
Jednog dana, nakon što se ona po ko zna koji put tog meseca javila da će kasniti sa posla jer im je navodno inspekscija u firmi, otišao je sa drugarima na piće.
Parkirajući se ispred lokalnog kafića s druge strane ulice primetio je druga kako sedi u kolima. Krenuvši da mu se javi, video je svoju devojku kako ulazi na prednje sedište i počinje da ga ljubi.
Nije verovao svojim očima, njegov brat, drug iz detinjstva i njegova verenica zajedno. Sve mu je postalo jasno. I zašto ju je zaposlio i zašto su mesecima u nazad toliko „radili“ prekovremeno.
Svadba je bila za manje od dva meseca, a čoveka koji ga je varao njemu na oči već je pitao da mu bude kum što je ovaj radosno prihvatio.
Svoju devojku je beskrajno voleo i nije hteo da je izgubi, a bio je i iskren prema sebi. Znao je da u svojim godnama u malom gradu drugu ženu neće naći.
Znao je da ne može bez nje. Ali njegovu izdaju nije mogao da podnese. Čovek kog je decenijama znao zabio mu je nož u leđa. Ipak, odlučio je da ćuti do svadbe.
Na dan venčanja, stajajo je rame uz rame sa kumom, zajedno su išli po mladu, ponašao se kao da je sve u redu.
Gledao je kako je kum kupuje za njega, kako je grli oko struka i prima darove od nje. Uputili su se ka opštini na građansko venčanje.
Kada je matičar pitao uzima li je za ženu, ćutao je. Nastao je tajac jer nikome nije bilo jasno šta se dešava i zašto ne odgovara.
A onda se okrenuo svom drugu i ozbiljno ga pitao: Kume, uzimam li je ja ili ti? Sada reci“. Želeo je da ga ponizi pred svima.
Želeo je da ga uništi, da njegov ugled ukalja kao što je i on njegov. I uspeo je. Niko ga više nije gledao istim očima.
Kum je ćutao. Svi u sali svu shvatili šta se dešava, a mlada je krenula da plače. „Ti, kume, tvoja je žena. Ja sam joj samo šef“. Čim se potpisao u matičnu knjigu napustio je venčanje.
Devojčin najlepši dan pretvorio se u noćnu moru. Nije bilo klasičnog čestitanja i svi su je gledali ispod oka. Svom mužu je objasnila da ju je kum mesecima ucenjivao da će je ostaviti bez posla i da će ako ne bude sa njim dobiti otkaz.
Lagala je. Sviđao joj se, jako, i ikao je svog dugogodišnjeg dečka volela podlegla je iskušenju i želela je da se zabavi sa svojim šefom.
Prijala joj je pažnja koja je s godinama u vezi izbledela. Ipak, nije ga volela. Zato je uprkos poniženju koje je u trenutku doživljavala ćutala. Spasila je vezu i dobila brak. Nikada više nije otišla na posao.
Ipak, svoju kaznu plaća i dan danas. U društvu je gledaju s prekorom, iako su prošle godina od venčanja, a ova priča se prepičava po Srbiji i nije poznato da li je u pitanju urbana legenda ili istinit događaj.
NA JEDNOJ SVADBI NASTAO I HAOS ZBOG KOVERTI
Sigurno ste čuli nekoliko puta u životu da se mladenci posle svadbe žale kako im je neko umesto poklona ili novca „uvalio“ praznu kovertu.
A u svemu je najgore što prevarant obično ostane neotkriven, pošto mladenci usred gužve ne proveravaju ko im je šta dao u ruke.
Bivša mlada Barbara, sada udata žena sa dvoje dece, otkrila je na jednom srpskom internet forumu da je na sopstvenom venčanju dobila ne jednu ili dve, već čak tri prazne koverte.
Priča se povela o neobičnim (u najmanju ruku) svadbenim običajima, nekim prilično neprijatnim – poput onog da se javno upisuje koliko para je koji gost dao ili koji poklon doneo, pa do onih nekih zastarelih po kojima svekar polaže pravo na prvu bračnu noć sa mladom.
Ali ono što je najviše “raspalilo” forumaše jeste baš tapriča o praznim kovertama. Kako je većina istakla, nije sramota ako nemaš para za poklon, ali je “odvratno ako lažeš i obmanjuješ mladence koji su ti ili neki prijatelji ili, još gore, rodbina”.
Svoje iskustvo podelio je jedan korisnik ovog foruma iz Čačka po imenu Milutin, a njegova zaista neverovatna priča izazvala je pregršt komentara na mreži… Evo šta se to Milutinu dogodilo:
– Oženio sam se pre 12 godina i, hvala Bogu, još sam u braku. Bolju ženu nisam mogao da odaberem i ako mene pitate, svima bih savetovao brak. Ali posle iskustva koje sam imao, ne bih i venčanje – počeo je ovim rečima svoju priču.
– Svadba je bila za 300 gostiju, i žena i ja imamo dosta prijatelja i rodbine, pa jednostavno nismo mogli da smanjimo.
Pare smo pozajmili, računajući da ćemo ih vratiti posle venčanja, jer smo većini, makar onim najbližim, poručili da bi nam više značile pare od poklona – iskren je Milutin.
– Sve je bilo super, bilo je veselo, igralo se do jedan u noć… Posle smo, kako je to običaj, žena i ja otvarali poklone, a pare iz označenih koverata smo stavljali na gomilu.
Znao sam da će biti nekih nepotpisanih poklona i koverti, uvek se desi da se zaboravi čestitka u poslednjem trenutku.
Ali rekoh da ih ne mešam sa drugima, lakše ću onda “provaliti” šta je od koga i kome da se zahvalim na pravi način.
Da ne bude zovem Đoleta da mu kažem “hvala na tosteru”, a on čovek uzeo TV. Nije u redu – rekao je on.
Dođem ti 50 evra
A onda se desilo ono za šta je Milutin čuo da se dešavalo mladencima, ali nikada nekome njemu bliskom. Naišao je na praznu kovertu…
– Otvaramo mi tako te koverte, a ljudi su davali koliko je ko imao – 20, 30, 50, 100 evra… Svako prema svojim mogućnostima.
Dobar drug iz vojske, a za koga sam znao da je u finansijskim problemima, napravio je foru, pa je u kovertu stavio papirić na kome piše: “Dođem ti 50 evra”. I stvarno mi je posle pola godine dao pare. Ali, da se vratim…
Uzimam ja tako jednu belu kovertu, znate one “pljosnate” kao za račune, i vidim da je tanka… Otvorim, a unutra ništa! – šokirano je naveo Milutin.
– Au, bog te maz’o, pa to se stvarno dešava, pomislim. Pitam ženu je l’ ima ideju ko bi mogao da bude, ona kaže da nema.
Stvarno su nam svi gosti bili vrlo bliski. Ako nije familija, onda su prijatelji iz detinjstva.
Bilo je tu njenih drugarica i mojih drugova koji su poveli momke i devojke, a koje ne poznajemo, ali oni i nisu davali pokone. Dakle, blizak krug od 300 ljudi, a među njima “korov”… Pa, da li je moguće? – kaže Milutin.
I ja sam Srbin
Izdaja ga je toliko pogodila da se zainatio da istera celu priču do kraja. Konsultovao se sa ženom, zaključili su da se najverovatnije radi o nekom daljem rođaku, jer su prijatelje koje su zvali znali od detinjstva, odrasli su zajedno…
– “Znam ja Srbe u dušu, pa i ja sam Srbin, mene su našli”, pomislim i krenem da zovem redom telefonom one koji se nisu potpisali na poklon. Jedan rođak, drugi rođak, tetka s tatine strane, ujak s mamine i tako redom. Lepo ja sve, pitam je l’ im bilo lepo, zahvalim se na poklonu, pa kažem: “Jao, pobrkale nam se čestitke, baš me sramota, ne znam na čemu da se zahvalim…?”
I onda oni kažu – te pekač, pa 50 evra, set posuđa, i tako… Krug se suzio, svi od rodbine su nešto dali. Ostalo mi samo par prijatelja.
Neke dve njene drugarice i moja tri drugara, od kojih sam sa jednim zaista odrastao. Išli zajedno u vrtić, školu, živi u mojoj ulici, druga kuća od mojih roditelja…
Posle srednje je otišao u Ameriku, bio tamo nekih desetak godina, pa kako nije bilo posla, vratio se i sad je opet kod svojih. Rekoh, daj i njega da prebrinem, ubeđen da nije on prevarant – priča Milutin.
– Pozovem ga, pa opet odglumim sve po redu – kako me je sramota, eto zovem da se zahvalim, a ne znam na čemu… itd, kad ono tajac….
Ćuti on s druge strane telefona. Rekoh (neću ime da mu kažem, da ga dalje ne brukam): “Što ćutiš, šta je bilo?” I tu on počne nešto da “maže”.
Te izgubila mu se čestitka, te je stavio 200 evra, te je ostavio pare da njegovi daju… Vidim ja koliko je sati…
Zahvalim mu se što je bio na venčanju i kažem: “Druže, mogao si da mi kažeš da nemaš, ne bi bio nikakav problem… ‘Ajd, na zdravlje ti bilo”.
Više nikada mi se nije javio, niti ja njemu. A njegovi roditelji crvene svaki put kad me sretnu.
Šta će nesrećnici, sramota ih na njegov red – ovim rečima je završio svoju ispovest Milutin.
Njegova priča je izazvala burne reakcije, dosta je bilo onih koji su mu čestitali što nije prećutao, a tek poneko ga je nazvao “sitnom dušom” i da je trebalo da pusti sve i “da ne ruši staro prijateljstvo zbog glupih para”.
(Espreso)