HAARP – skraćenica za High Frequency Active Auroral Research Program ili Program aktivnog auroralnog istraživanja visoke frekvencije sve se češće može pročitati u medijima.
Reč je o pojmu koji se veže uz brojne teorije zavere, a radi se o američkom civilno vojnom istraživačkom programu. Za korišćenje programa koriste se visoko frekventni radio talasi i njima se istražuju gornji delovi zemljine atmosfere.
Teoretičari zavera veruju kako se upravo ti talasi koriste kako bi se njima uticalo na vremensku prognozu, potrese, misli ljudi, ponašanja i još mnogo toga.
Osim istraživanja zemljine atmosfere, HAARP služi za istraživanje širenja radio talasa, navigacije i komunikacije. Rezultati istraživanja, projekti i informacije u vezi sa HAARP-om su javni i dostupni ne samo naučnicima već i običnim ljudima celog sveta.
Što je HAARP?
HAARP program nalazi se na Aljasci, a od njegovog samog početka stvarao je pometnje u javnosti. Do razvijanja programa došlo je za vrijeme Hladnog rata s ciljem da se osmisli novi način komunikacije kroz more za podmornice. Zbog ranjivosti komunikacijskih satelita se tražio novi način. Jedno od rešenja iz 1960-ih bilo je korišćenje ekstremno niskih frekvencija, ali primena toga bila je previše komplikovana.
Da bi podmornice mogle komunicirati i kad nisu na površini, već u dubokom moru, tražilo se novo rešenje. Stoga se osmislio pristup sredinom 1980-ih koji bi koristio struju nabijenih čestica, poznatije kao electrojets, koja služi kao virtualna antena ELF.
Tako se osmislio sistem antene putem koje bi se mogle slati poruke podmornicama. Nakon eksperimentalne potvrde odlučeno je da će se HAARP istraživanje provoditi na Aljasci u Gakoni gde je već postojao vojni kompleks za istraživanje detekcije nuklearnih eksplozija.
Zračenje mobilnog telefona: Kako se pravilno zaštititi i šta nam donosi 5G mreža?
Nakon Hladnog rata razvijanje komunikacije s podmornicama više nije bio prioritet. Postojalo je i vreme kada je gotovo došlo do zatvaranja. Međutim, nakon terorističkog napada 2001. godine odlučeno je da je svrha HAARP-a da istraži mogućnosti delovanja u slučajevima nuklearne detonacije na visokim nivoima atmosfere.
Kao primer zbog kojeg je bitno takvo istraživanje je situacija nuklearne bombe koja bi u orbiti onesposobila elektroniku svih satelita u samo nekoliko dana, možda i sati. Cilj američke Vlade je zato bio da se nađe način da se preko radio talasa u slučaju nuklearnog napada izbace elektroni i tako onemogući ranije navedeni scenario.
HAARP nije jedini projekat na svetu koji istražuje visoke frekvencije. Slično radi ili su radili i EISCAT koji ima manji opseg frekvencije, američki HIPAS, ruska Sura te peruanski JIRO.
Međutim, najčešće se samo HAARP povezuje s teorijama zavere. Iako nije jedini program na svetu koji koristi i istražuje visoke frekvencije, važno je napomenuti da se HAARP nalazi samo na Aljasci.
Postojale su mnoge tvrdnje da su antene, odnosno HAARP sistemi postavljeni i na Balkanu, ali za to ne postoje dokazi.
Kako funkcioniše HAARP?
HAARP kao projekat nastao je s ciljem istraživanja visokih slojeva zemljine atmosfere, između ostalog i polarne svetlosti. Pristup deluje na principu da se sa zemlje u ionosferu šalju talasi visoke frekvencije i tako se ona zagrejava.
Zagrevanjem se menja vodljivost ionosfere te struja i naboj čestica počinju proizvoditi talase niskih frekvencija, a oni se mogu detektovati. Ta energija je oko deset hiljada puta manja od sunčeve energije koja neprestano stiže na zemlju, ali dovoljno je velika za potrebe projekta.
HAARP radi na frekvencijama između 2.8 i 10 MHz.
Među istraživanjima su ona o aurorama ili polarnim svetlostima. Polarna svetlost je neverovatna pojava koja nastaje kada električki nabijene čestice iz Sunčeve atmosfere uđu u Zemljino magnetsko polje i sudaraju se plinovima poput kiseonikka. Prikazi se tada pojavljuju u mnogim živim bojama kao rezultat sudaranja različitih čestica plinova u atmosferi.
Upravo ta pojava je naučnom svetu dobro poznata. Koristeći umetan način HAARP je uspeo stvoriti prvu umetnu auroru u istoriji, a sve s ciljem da ubrza proces rešavanja čestica koje se nalaze u donjim delovima atmosfere.
HAARP i uticaj na klimu i vremenske prilike
HAARP se uveliko povezuje s različitim vremenskim prilikama, nepogodama te se optužuje da utiče na klimu. Teoretičari zavera smatraju da je on stvoren kako bi uticao na klimu i klimatske promene te da HAARP služi za stvaranje elementarnih nepogoda, pa čak i potresa. Smatraju takođe da HAARP utiče na magnetne talase te tako direktno utiče na naš organizam, posebno srce i mozak.
Međutim, brojna su istraživanja pokazala kako su takve tvrdnje netačne. Glavni razlog tome je mehanizam delovanja.
Kako je ranije navedeno, HAARP istražuje samo delić toplotnog efekta koji transmiteri stvaraju te on traje tek nekoliko sekundi. Taj proces ne može uticati na ljudske organizme niti na misli ni na koji način.
Takođe, odašiljači koji usmeravaju signal u ionosferu se koriste za nadzor radara i praćenje stanja ionosfere. Naučnici tvrde da ne postoji mogućnost da išta od navedenog utiče na promenu vremenskih prilika. Većina tvrdnji koje šire teoretičari zavere nemaju podršku u konkretnim informacijama niti naučnim podacima.
(Izvor: N1)