Britanska novinarka Kamila Bel Dejvis, osvrnula se na lokalne kafane koje se mogu pronaći u Beogradu, a svoje iskustvo je objavila u članku za Guardian.
„Nalazim se u staromodnom kafiću i pijem pivo za drvenim stolom dok odmaram nakon obilnog obroka“, započela je Kamilu priču o svom boravku u Srbiji.
„Ljudi ovde plešu po stolovima. Dobro došli u Kafanu“, napisala je.
Ova novinarka je primetila jednu stvar koja ju je posebno iznenadila jer joj se nije činila logičnom.
„Kafić ovde ima toliko veliku ulogu u svakodnevnom životu ljudi da se događa da će prijatelji ili čak poštar, pre otići nekoga da potraže u kafiću, nego u njihovom domu“.
Najveći kulinarski povratak
Nažalost, mnoge tradicionalne kafane zatvorene su 2000-tih, a delimično je razlog toga manjak želje za promenama koje bi omogućile veći promet, umesto oslanjanja na stalne posetioce koji su tamo čitav dan za istim stolom.
No, poput britanskih pabova koji se bore za gastronomiju, kafane su prilagodile svoju ponudu kako bi preživele, najavljujući kulinarski povratak.
„Pratim obnovljenu kafansku turu kroz srce Beograda s iskusnim hedonistom, Goranom Magdićem“, rekla je.
Kamila je započela opisom svoga dana koji je započela u najstarijem kafiću u Beogradu po imenu ‘Znak pitanja’, a koji je poznat po svojoj turskoj kafi, rakiji, omletima, pitama i ostalim balkanskim specijalitetima, a dotakla se i istorijske kamene ulice Skadarlije, koja je nekada bila boemska četvrt grada.
U prošlosti su je posećivali pesnici, umetnici i pevači, a sada se tamo nalaze kipovi i spomenici koji slave njegovu umetničku baštinu.
Tri prepoznatljiva stila
Pisala je kako su beogradske kafane stvorile tri prepoznatljiva stila.
Neki nude tradicionalnu balkansku kuhinju i ciganske trubačke bendove, drugi imaju austrougarski uticaj sa jelima poput gulaša i različitih muzičkih atmosfera, a modernije kafane zadovoljavaju mlađu publiku turbo folk muzikom.
Nakon doručka i obilaska znamenitosti, Goran Magdić objasnio joj je sve čari ‘Srpske kafane’ koju je spomenula kao mesto za odličan obilni ručak.
„Na obilan ručak zaputili smo se u obližnju Srpsku kafanu, mesto namenjeno za glumce susednog pozorišta Atelje 212. Goran mi kaže da bi u doba Jugoslavije Srpska kafana bila toliko krcata da je jedan poznati glumac, Zoran Radmilović, znao da sedi pored WC kabine i zabavljao sve prisutne“, napisala je.
Pohvalila ukusnu hranu
Novinarka se pohvalila kako je sa domaćinima jela sočne ćevape i jela s roštilja, a poslužuju ih stariji konobari u belim košuljama i crnim prslucima te kako je srpska kuhinja fokusirana na meso, no dostupne su i vegetarijanske opcije poput pečenog kiselog kupusa, grilovane paprike i ukusne supe.
Deserti su mešavina bosanskog, turskog i srednjeevropskog, a popularni su i kolači punjeni orasima i pečene jabuke.
„Posle ovoga, treba mi šetnja Tašmajdanskim parkom. Kako padne noć, konoba se ponovno transformiše. Lampe svetle, a muzika je sve glasnija. Kad domaći muzičari završe na jednom mestu, a poželite još muzike, uputite se u neki od novijih turbo folk barova“, opisala je Kamila ovaj romantični noćni ambijent.
„Penjem se stepenicama tamo gde poznati lokalni muzičar svira električnu violinu. Ljudi obasipaju njegov prateći orkestar novcem, što je možda čin razmetljivosti, ali to je u duhu ovdašnje zabave. Turbo folk ritmovi visoke energije teraju me da plešem do sitnih sati“, dodala je ova oduševljena novinarka koja je priznala kako je sutradan jedini mogući lek za sve doživljeno – „rakija za doručak“.
(Izvor: Espreso/Net)