Muž je ženu i sina ostavio bez prebijene pare, a onda mu je priredila osvetu za pamćenje.
Goran i Zorica zabavljali su se još od studentskih dana. Goran je postao uspešan u svom poslu, bio je prodoran na svim poljima, dok je Zorica sušta suprotnost.
Naime, ceo život posvetila je porodici i kući, sve dok mužu to nije zasmetalo.
U porodici zaista nije bilo poteškoća sa finansijama. Godinu dana nakon venčanja dobili su sina Sašu, a ubrzo su počeli da razmišljaju o proširenju porodice.
Međutim, odložili su svoju odluku. Dete je često bilo bolesno, tako da je Zorica svu sagu usmerila na porodicu.
Sve bi bilo u redu, ali što je više Goran zarađivao i dozvoljavao sebi, više je počeo da štedi za svoje najmilije. Bilo mu je žao da svom voljenom sinu kupi novi bicikl, da izdvoji sredstva za klubove i nastavnike.
Svaki put kada bi Zorica izračunala koliko je novca potrebno za detetovo zdravlje, vaspitanje, obrazovanje i zatražila da mu kupi novu odeću, njegovo lice se promenilo.
Štednja na interesima žene i njenim potrebama postala je uobičajena.
Skromna i diskretna supruga čak je naučila da sama radi manikir kod kuće, kupila je sebi lampu i sve što je potrebno za to.
Brižni muž bi bio spreman da joj kupi dodatni par čizama tek kada bi se prethodne pocepale.
Naravno, shvatajući koliko je Zorici teško, majka se trudila da joj bar malo pomogne. Međutim, majka joj je ubrzo umrla, a Zorica je ostala bez jedine podrške i oslonca koji je imala.
Jedini rođak nesrećne žene bio je njen ujak, brat njene majke. Pošto je ceo život radio u mornarici, kao pomorski kapetan, nikada nije uspeo da izgradi jaku porodicu.
Svoje dece nije imao, pa je Zoricu voleo kao svoju ćerku. Pitao se samo zašto je tako pametna i lepa žena poput Zorice dobila tako škrtog muža kao što je Goran.
Vreme je prolazilo. Odnos para je postajao sve složeniji. Goran je noći provodio po noćnim klubovima sa društvom. Nije sebi uskratio zadovoljstvo da kupi novi automobil.. Ali bio je spreman da štedi na svojoj porodici.
Svako ogorčenje, tvrdnje ili zahtev Zorice je odmah ugušen.
Nakon sledeće žalbe svoje žene, počeo je da pronalazi mane na svakom njenom koraku.
Jelo nije kuvano kako treba, veš je na pogrešnom mestu, košulje nisu dobro ispeglane… Uvek je postojao razlog da se nađe greška. Ali jednog dana… Zorica je našla tragove preljube na košulji i rešila da pita muža o čemu se radi.
– Šta te briga! Godinama živiš na moj račun i nije te briga! Ako ti nešto ne odgovara, hajde da se razvedemo! – Goran nije ni pokušao da porekne da se sinoć opuštao u društvu stranca.
Iako nije očekivala takav preokret, duboko u sebi bila je spremna na to.
Ostavio je ženu bez prebijene pare
Ono što je Zorici svakako bilo teško da predvidi jeste pohlepa i razboritost njenog sada bivšeg muža.
Činilo se da se za razvod spremao više od godinu dana, ali bukvalno od trenutka njihovog prvog susreta.
Koristeći pravne rupe, manipulacije, prilike, poznanstva, tražio je da Zoriciotme svaku paru.
I sve to posle deset godina braka, uprkos zajedničkom detetu.
Dečiji interesi se uopšte nisu ticali njegovog oca. Naprotiv, Goran je pokušavao da dobije što manje alimentacije za sebe i nije želeo ni da komunicira sa svojim detetom.
Umorna od beskrajnih skandala i poniženja, Zorica je bila prinuđena da pristane na ne najpovoljnije uslove. Čak je napustila i zajednički stan, koji je Goran, kako se ispostavilo, uknjižio na ime svojih roditelja.
Srećom, od majke je i dalje imala dvosoban stan u kome je njoj i sinu bilo veoma udobno.
Kako se Goran radovao. Osećao se kao pravi genije koji je naivnu Zoricu ostavio bez sredstava za život.
Nimalo ga nije zasmetalo što je ona sa devetogodišnjim Sašom ostala gotovo bez para, rada i razumevanja kako se živi.
Dozvolio joj je samo da uzme nešto odeće.
Uprkos godinama, Saša je već savršeno razumeo kakav je njegov otac. Zorica je u početku jedva verovala da se njen stabilni život urušio. Tada je shvatila da treba da traži posao, da prehrani sebe i sina.
Nije bilo lako sa poslom, ali je Sašu pomogao školski drug koji je živeo u istoj kući sa Zoričinom majkom.
Uz veliki trud, zaposlila se kao konobarica u kafiću. Mesec dana kasnije je unapređena u administratora, ali novac i dalje nije bio dovoljan.
– Mama, zašto moraš stalno da radiš? Toliko mi nedostaješ… – gotovo sa suzama u očima požalio se Saša.
Dečak, pametan iznad svojih godina, sve je razumeo. Sam je prao sudove, radio domaći i čak se trudio da pripremi običnu večeru za dolazak umorne majke.
– Izvini, dušo. Moramo da zarađujemo za život, hranu, odeću… – pravdala se majka.
– Ali tata zarađuje toliko? Zašto nema pomoći od njega? – ogorčen je Saša.
Zorica nije želela da okrene sina protiv njegovog oca, ali od razvoda Goran je prestao da se interesuje za dete.
Kasno je plaćao čak i minimalnu alimentaciju, a dečaka je viđao samo jednom u nekoliko meseci.
Poslednje što je Zorica mislila je da će po ujakovom testamentu ostati njegova jedina naslednica. Od ujaka je dobila ne samo prostran i dobro opremljen stan, već i impresivan bankovni račun.
Pored toga, pametni i iskusni ujak je dugo ulagao sredstva.
Količina se pokazala toliko impresivnom da Zorica nije ni očekivala. Sa ovim novcem ona i njen sin bi mogli udobno da žive nekoliko godina i daju dečaku obrazovanje.
Ali ovaj put je odlučila da se ponaša mudrije. Nekim čudom, oporavila se od studija, dobila je diplomu i pohađala kurseve, ažurirajući svoje znanje.
Proučivši i iznutra specifičnosti ugostiteljskog poslovanja, došla je na ideju originalnog lanca restorana. Prvo je otvorila jedan od svojih malih objekata u blizini poslovnog centra, koji je ubrzo postao moderan i popularan.
Ovde su rado dolazili ne samo ljubitelji ukusnih jela, već i oni koji su želeli da jedu zdravo.
Vrlo brzo je establišment postao toliko popularan da se pojavio još jedan, i još jedan.
Zoričina ideja je toliko uspela da su ljudi ubrzo od nje voljno kupovali franšize, a organizovana je i dostava iz restorana. Inspirisana uspehom, Zorica je uspela da pronađe balans između posla i komunikacije sa svojim voljenim sinom, koji je izrastao u pravi ponos svoje majke.
Počela je da izgleda bolje, pronašla je svoj stil i sada je osetila pravi ukus života.
Sami snovi koji su nekada bili njeni planovi počeli su da se ostvaruju. Doduše sa malim amandmanom. Tokom jednog od svojih odlazaka u teretanu, upoznala je Dušana.
Par se već spremao za venčanje kada je jednog dana…
U prvom i najpopularnijem restoranu Zorica je trebalo da se sastane sa poslovnim partnerima.
Uprkos uspehu, uvek se odnosila prema svojim zaposlenima veoma toplo i ljudski, pa je, kada je administratorka Lena prijavila da je zaglavljena u saobraćajnoj gužvi, sama Zorica preuzela njen posao.
Nije ni primetila kako su se vrata otvorila i Goran je ušao u restoran sa nekom mladom brinetom.
Zorica nije videla bivšeg muža pet godina, od razvoda, i nije se posebno interesovala za njegove afere.
– Kakvi ljudi? Više ne isporučujete samo poslužavnike! – Samouvereni Goran rešio je da se podsmeva Zorici.
– Kao što vidiš. Gradim karijeru! – napuštena supruga je odlučila da igra zajedno sa njim, ne otkrivajući svačije karte.
Čula je Gorana kako se još nekoliko minuta podsmeva bivšoj ženi i novoj devojci. On je, naravno, video koliko se Zorica promenila, koliko je procvetala.
Ali pomisao da je ona samo uslužno osoblje zadovoljila je njegovu sujetu.
– Zorice, izvini što kasnim. Sada ću TI pripremiti salu za bankete. Pregovori za sat vremena? – čuo se glas administratorke Lene iza Goranovih leđa.
– Ne žuri Lena, sve možemo na vreme. – odgovorila je Zorica devojci taktično i tiho.
Živa radoznalost je mučila Gorana. Po izlasku iz restorana počeo je da se pita kako živi njegova bivša.
Preko poznanika je uspeo da sazna da je Zorica uspešna vlasnica uspešne mreže, koja ostvaruje šestocifren prihod.
I dalje je toliko žalio zbog svog razvoda i ishitrene odluke… A ona, vratila je sebi žensku energiju i pokazala koliko jaka i samouverena jedna žena može biti i da joj za sreću i uspeh nije potreban muškarac.
(Stil)