El Robertson iz Kardifa godinu dana je provela bez cipela, a bosa se pela čak i na Snoudon, planinu u Velsu.
Kako je preneo Daily Mail, El se odlučila za bosonogi način života nakon što je hodala kroz potok i nije želela da nosi mokre cipele.
Uprkos tome što je često hodala po neravnom terenu, rekla je da njena stopala nikada nisu bila u boljem stanju, iako nisu svi ljubitelji ovog životnog stila.
Zbog svog izbora, izbačena je iz jednog lanca supermarketa, ali i dalje smatra da je bos način života „buđenje nje kakva želi da bude“.
Osećala se da je „prilično neshvaćena“ jer joj ljudi uvek govore kako je to opasno i neodgovorno.
„Pre dve godine otišla sam u šetnju sa svojim dečkom. Oboje smo nosili cipele. Na putu smo prošli kroz potok i noge su mi se pokvasile. Mrzela sam osećaj mokrih stopala i mokrih čarapa, pa sam ih skinula“, ispričala je ona.
„Nisam mogla da verujem kako je bilo lako hodati bos. Od tada sam retko nosila cipele“. El kaže da voli što dobija povratne informacije sa zemlje i kaže da su joj stopala mnogo čvršća od cipela.
Kaže da smatra da je opasnije planinarenje u sandalama i patikama i da skoro uvek ide bosa i da obuva cipele samo dva puta godišnje. Ali rekla je da joj je jedna šetnja u Velsu bila nemoguća bosa, jer su joj kamenčići počeli da se kreću pod nogama.
Ipak, ona sada obične cipele naziva „zatvorom za noge“ i priznaje da više nikada neće kupiti još jedan par – iako dodaje da je ponekad primorana da ih nosi. I kaže da iako su joj se stopala takođe proširila, sada ima veliki jastučić mišića ispod luka.
El je za Bristol Evening Post rekla da ljudi povezuju bosonogost sa siromaštvom ili beskućništvom ili sa prljavštinom
„Ljudi ne vole pogled na stopala, nisu navikli na to, ali ne vidim razlog zašto ne bih izašla bosa: to nije golotinja niti je seksualno“, dodala je ona. Ali kaže da ljudi često brinu za njenu bezbednost – iako kaže da se veoma retko povredi.
I kaže da je to dovodi do toga da više vodi računa o svom okruženju. Ona dodaje da kada zahladi koristi minimalističke cipele koje su dizajnirane da se osećaju kao da ništa ne nosite.
I ohrabruje druge da razmisle i o tome da budu bosi – i da ne prate društvene norme, već da sami donose odluke.
(Espreso/Glosi)