Film „Dara iz Jasenovca“ snimljen je po mučnom iskustvu iz detinjstva Jelene Buhač Radojičić koja je kao dete sa braćom Ilijom i Živkom i majkom Anom odvedena u logor Stara Gradiška.
Logor Stara Gradiška ustanovile su ustaše 1941. godine. Bio je peti pod logor Jasenovca koji je bio posebno izgrađen za žene i decu. „Ja sam bila prvo ošišana u Zagrebu, do gole kože. Kad sam došla u Slokovec, onda su mi skinuli moju garderobu koju sam imala i sašili su mi konopnu haljinu koju sam stalno nosila, bez veša, bez cipela. Bila sam pravo siroče“, započela je Jelena.
Svoju priču nastavila je opisivanjem kako je izgledao njihov odlazak u logor. „Moj otac se sklonio u odžak, ja sam u toj sobi gde je bila voda na patosu, znala sam da ustaše i Nemci ubijaju, gledala da ako me ubiju, ako padnem, da padnem na suvo. Pošto nisu našli mog oca, sišli su niz stepenice i stavili su nas pred mitraljez da nas streljaju. Moj otac je izašao iz odžaka, njega su vezali žicom. Ne sećam se oca kako je izgledao više, samo znam da je imao pantalone crne prugaste i da je imao šešir ili kapu“, ispričala je sagovornica.
Sutradan je sa braćom i majkom odvedena u logor Stara Gradiška. „Sutradan smo odvedeni peške 24 kilometra do Stare Gradiške, čekali smo jedan dan ispred Gradiške, da bi nam napravili mesto da mi uđemo, pošto su morali verovatno da pobiju te ljude koji su bili unutra. Prilikom ulaska u taj logor sa strane, leve, stajao je sto zeleni, odlagalo se zlato, pare, srebro, sve što je bilo vredno“, kazala je.
Jedno od prvih sećanja jeste kad je ustaša ubio jednu ženu. „Moja majka je držala Iliju, ja i Živko smo se pored nje šćućurili. U jednom trenutku ustaša je vikao na jednu ženu, a sada znam da je to bila Jevrejka. Raspleo joj kosu i našao minđuše, ali je nju odala jedna druga Jevrejka koja je bila sa njom. Uzeo joj je te miđuše, prislonio je uz zid i ubio je iz pištolja“, ispričala je Jelena.
Nakon toga su ušli u logor. „Ušli smo u logor, to je bio prvi strah koji smo imali. Sa desne strane smo mi imali smeštaj, na goloj zemlji. Nismo imali ni na šta da legnemo, ni sa čim da se pokrijemo. Bio je na sredini tog dvorišta kazan iz kojeg su nam delili hranu u podne. Kad bi padala kiša, ulazili bi u podrum, do kolena je bila voda, da ne bi kao navodno pokisli“, rekla je.
Ispričala je da je majci jednom rekla da je gladna i da joj je ona odgovorila: „Dete, Jelo, ovde nema šta da se jede, ovo je logor“. Jelena je kazala da je sedela uz neki zid i da je posmatrala neku baku koja je glodala kosti. „E, sad koje su to kosti bile… Srž je vadila i to je jela. Pili smo vodu iz bunara gde su se slivale fekalije“, navela je sagovornica.
Jelenin brat Dušan ostao je sa bakom u selu kad su nju, njenog brata Iliju i Živka i majku odveli u logor. Ubrzo je stigla vest da je u Mlaci ubijeno 300 dece. U tom pokoplju ubijen je i Dušan. U strahu da će im deca biti pobijena, majke su teška srca pristale da se odvoje od njih kako bi ih zaštitile.
„Prešli smo preko u jednu zgradu. U toj zgradi smo dobili slamu da na nju legnemo. Sva deca su se odvojila od majki plačući. Nama deci je bilo lakše, nego majkama. Majka koja se odvaja od dece, da li će ih ikad videti ili nikad. I tu smo prespavali jednu noć. Moj brat Ilija je bio gore na spratu sa malom decom, a brat Živko je otišao gore da ga vidi i uhvatio se Ilija za njegove pantalone ali nije mogao da ga zaustavi. Morao je da ide dole sa ostalom decom. I odatle, onda sam imala ja sestru Maru koja je imala 10 godina, upravo koja igra tu Daru. Ona je otišla gore na sprat i uzela mog Iliju. I nosila ga do Okučana. U Okučanima smo seli u vagone. U vagonima smo bili Ilija, Mara i ja i ostala deca. Sedeli smo svi zajedno. Pratioci su bili ustaške ustašice koje su naravno jele. Mi nismo imali šta da jedemo. Došli smo do Zagreba. Mara je rekla da ja čuvam Iliju. Uzela sam ga i onda je došla časna sestra i uzela je mog Iliju da ga kupa. Mene su ošišali do gole glave i ja sam obukla tu suknju, bluzu i sišla sam dole niz stepenice. Ne znam zašto sam stala baš pored tih stepenica i gledala i onda su domobrani na nosilima nosili mog Iliju i ostalu decu jer nisu imali priliku da nose svakog ponaosob. To je bilo moje zadnje viđenje Ilije“, kazala je sagovornica.
Do današnjeg dana Jelena nije pronašla Iliju niti ima bilo koju informaciju šta se sa njim desilo. Godinama kasnije našla se u Ludbergu gde se srela sa trećim bratom Živkom. „Nas dvoje smo se zagrlili, plakali i nismo smeli da se odvojimo. Čak su i ti Hrvati plakali“, ispričala je Jelena.
(Espreso / Informer)