Moj dragi Alberte,
juče sam primio tvoje pismo i zbog toga sam bio veoma srećan. Već sam se bojao da mi više uopšte nećeš pisati. Kada sam bio u Cirihu, rekao si mi da ti je čudno kada tamo dođem. Zato mislim da bi bilo bolje da se nalazimo na nekom drugom mestu gde nas niko neće ometati.
Bez obzira na sve, moliću te da svaku godinu provedemo ceo mesec zajedno kako bi video da imaš oca kojem si drag i koji te voli. Od mene možeš naučiti puno dobroga, nešto što ti drugi ne mogu lako ponuditi. Ono što sam postigao napornim radom nije samo za strance, nego posebno za vas, moje dečake. Ovih dana završio sam jedan od najlepših radova u svom životu i kada budeš veći, pričaću ti o tome.
Drago mi je da čujem da uživaš u sviranju klavira. Prema mom mišljenju, klavir i drvodeljstvo najbolje su stvari za dečaka tvojih godina, čak i bolje od škole. To su stvari koje mladoj osobi poput tebe sjajno odgovaraju.
Sviraj ono što se tebi sviđa, čak i ako ti nastavnici ne daju da to vežbaš. Tako ćeš najviše naučiti, uživajući u tome što radiš do te mere da i ne primećuješ kako je vreme prošlo. Ja sam ponekad toliko zaokupljen poslom da zaboravim na svoj podnevni obrok.
Šaljem poljubac tebi i Teteu,
Tata.
Pozdrav za Mamu.
Iz ovog pisma, najvećeg genija, svom sinu vidimo da Albert Anštajn nije razmišljao poput svih roditelja. Albert Anštajn je bio teorijski fizičar, jedan od najvećih umova u istoriji sveta.
On u svom pismo savetuje sina da radi ono što najbolje radi, a ne ono što drugi od njega očekuju. Slagao je se da deci treba dati slobodu da biraju da li će da razvijaju i uče ono šta vole i za šta imaju dara ili će se poistovetiti sa većinom i truditi se da se uklopi u šablon.
Nakon što se razveo od Mileve njegovi sinovi Hans Albert i Eduardo su ostali da žive kod majke. Živeli su na relaciji Berlin – Beč. Pismo koje ste pročitali pisano je iz 1915. godine i upućeno je 11-ogodišnjem Hansu Albertu. Otac mu savetuje da se drži sviranja klavira i drvodeljstva koje je mališa mnogo voleo.
(Izvor: Beograd.in)