Ko su Srbi, a ko Srbijanci, šta je pravilno i da li je moguće biti oba – pita se domaći Tviter. Iako se to ne dešava prvi put na društvenim mrežama, već često dođe i do podela, ubeđivanja i vređanja susednih naroda, ovaj put povod je bio fotografija jedne korisnice.
Fotografija četiri devojke sa Balkana nedavno je objavljena na Tviteru, a ono što je privuklo pažnju korisnika i zasenilo njihovu lepotu, jeste opis koji je postavljen uz nju.
– Crnogorka, Srbijanka, Bosanka i Hrvatica, ali nije vic – navela je devojka u objavi i pokrenula lavinu komentara.
crnogorka srbijanka bosanka i hrvatica ali nije vic pic.twitter.com/1EhnfM1TZH
— 𝖐𝖆𝖙𝖆𝖗𝖎𝖓𝖆 (@ketriiiin) September 18, 2020
Neki od korisnika odmah su ispravili devojku, navodeći kako je trebala da napiše „Srpkinja“ umesto „Srbijanka“, drugi su pokušavali da objasne u čemu je razlika, dok su treći smatrali da je to jedino pravilno što je napisala.
– Crnogorijanka, Srbijanka, Bosnijanka, Hrvatijanka – glasio je jedan od komentara. Neki korisnici su ubrzo počeli da objašnjavaju u čemu je razlika, pominjući geografsku pripadnost, nacionalnost, veru i jezik, dok su se drugi zabavljali pokušavajući da pogode na koju od devojaka se odnosi koji pojam iz opisa fotografije.
Srpkinja ili Srbijanka?
Do ove razlike došlo je usled okolnosti prisutnih samo na Balkanu, gde su nacije izmešane.
– Tako je bilo pogotovo u 19. veku, kada niko, recimo, nije poricao da su Crnogorci Srbi, pa je stvoren izraz „Srbijanac“, da bi se razlikovao po geografskom poreklu. „Bosanac“ nema to isto opravdanje, to je verovatno formirano u vreme Austro-Ugarske – objasnio je svojevremeno lingvista Ivan Klajn za „Blic“.
Ovi izrazi postoje odavno i nalaze se u mnogim rečnicima, počevši zapisom u Vukovom Rječniku gde stoji da je Srbijanac – čovek iz Srbije, a srbijanski – koji je iz Srbije. Istog mišljenja je i hrvatski lingvista Vatroslav Rožić koji definiše Srbijanca kao čoveka iz Srbije, za razliku od Srbina – što je narodno ime.
Poznati lingvista Klajn kaže da nigde u Evropi osim u Srbiji i Bosni ne postoji nacionalna oznaka koja bi bila pandan terminima „Bosanac“ i „Srbijanac“, poput „Francužanina“ ili „Italijanjanina“. Do toga nije došlo u Hrvatskoj (Hrvaćanin) i Albaniji („Albanjanin“) iz politčkih razloga, jer se tamo više insistiralo na etničkoj monolitnosti. Srbi su, prema njegovim rečima, mnogo više bili izmešani s drugima, to je ona čuvena „tigrova koža“.
– U slučaju Hrvata u Bosni, njihovo postojanje je samo bilo povod za teritorijalne pretenzije – kaže Klajn. Klajn kaže da su na ovu temu objavljene dve studije profesora Miroslava Nikolića i pokojnog Egona Feketea, u kojima je detaljno objašnjeno kako je do podele došlo.
– Umesto prideva srpski može se upotrebiti i pridev srbijanski. Prvi ima šire značenje i nacionalnu konotaciju, dok se u drugom slučaju radi o teritorijalnom određenju pa se pridev srbijanski vezuje za Srbiju. Kao što svi Srbi nisu Srbijanci tako ni svi Srbijanci (građani Srbije) nisu Srbi – govorio je dr Fekete.
(Izvor: Blic)