Isceljenja Svetog Vasilija Ostroškog, rođenom u Popovom selu u Hercegovini 1610. godine sa krštenim imenom Stojan, i danas su nadaleko čuvena i prepričavana, a broj čuda koji su vezani za ovog svetitelja beskonačan je
Tu noć bolesnica je sasvim mirno provela u Ostrogu, a kada je svanulo, prva je došla na jutrenju, da još jednom zablagodari Bogu, koji je molitvama Svetog Vasilija isceli.
Isceljenja Svetog Vasilija Ostroškog, rođenom u Popovom selu u Hercegovini 1610. godine sa krštenim imenom Stojan, i danas su nadaleko čuvena i prepričavana, a broj čuda koji su vezani za ovog svetitelja beskonačan je.
Jedno od njih opisano je u tekstu portala Slobodna Hercegovina, u kojem je glavni akter muslimanka Fatima koja je 5 godina bolovala od teške bolesti, a koja ni za živu glavu najpre nije želela da se pokloni ovom pravoslavnom svetitelju.
Kako su Vasiliju svi istim jezikom zborili i svi slične nevolje imali, svi su bili i njegovi, makar na drugi način verovali i svoju veru ispovedali, baš kao i muslimanka Fatima, u vreme kada će se zauvek nastaniti u tvrdoj steni Ostroga, ne ovog zavaoskog, nego onog crnogorskog, s kojeg se vide i drum i reka, iz manastira usađenog u stenu, očito samo svetim ljudima namenjenog, o čemu je Popović zapisao: „6. maja 1964. godine muslimani Asib Gušo i Ševka Zajko dovedoše teško bolesnu, takođe muslimanku, Fatimu na Ostrog. Fatima je bila težak bolesnik. Od nekih strahovitih grčeva u celom telu patila je punih pet godina.
Bolovi su je bacali u nesvest te je u tim mukama vikala, ružila i svoje najmilije. Za tih pet godina teške bolesti, koja je prelazila u ludilo, sa bolesnicom su obišli sve lekare, vračare i travare, ali leka i pomoći nije bilo. Čuli su za isceljenja od takvih bolesti u Ostrogu, pa su bolesnu Fatimu njen rođak Asib i komšinica Ševka doveli u Gornji manastir. Kada su je doveli pred crkvu u kojoj leži telo Svetog Vasilija, bolesnica je iz glasa vikala: „Neću tamo da ulazim“. To je ponovila nekoliko puta, uz ludačke trzaje da se vrati nazad.
Čuvar ćivota otvorio im je crkvu, malo kasnije i ćivot Svetog Vasilija, i pomogao da bolesnicu privedu Svetitelju. Sa velikom mukom u tome se na kraju i uspelo. Rodbini bolesnice pošlo je za rukom da je ubede i da celiva Svetitelja, što je ona i učinila. U tom trenutku nju snađe neko užasno grčenje i drhtanje, da je to bilo strašno i gledati. Pošto se malo smirila, bolesnici je pročitana molitva. Po svršenoj molitvi nju tek tada uhvati neka jeziva muka i trzaji, od kojih je spopade takvo znojenje da je za kratko vreme bila sva mokra.
Kako su Vasiliju svi istim jezikom zborili i svi slične nevolje imali, svi su bili i njegovi, makar na drugi način verovali i svoju veru ispovedali, baš kao i muslimanka Fatima, u vreme kada će se zauvek nastaniti u tvrdoj steni Ostroga, ne ovog zavaoskog, nego onog crnogorskog, s kojeg se vide i drum i reka, iz manastira usađenog u stenu, očito samo svetim ljudima namenjenog, o čemu je Popović zapisao: „6. maja 1964. godine muslimani Asib Gušo i Ševka Zajko dovedoše teško bolesnu, takođe muslimanku, Fatimu na Ostrog. Fatima je bila težak bolesnik. Od nekih strahovitih grčeva u celom telu patila je punih pet godina.
To stanje ne potraja dugo. Neočekivano, na očigled svih, nju iznenadno obuze neki mir i spokojstvo, koje se jasno odražavaše na njenom licu. Ona se potpuno smiri, kleče kod ćivota Svetitelja i otpoče da se moli. Ne potraja dugo, ona ustade sva ozarena i reče svima nama: „Hvala Bogu i Svetom Vasiliju, ja ozdravih. Ništa me ne boli“. To izgovori pa pripade celivati život Svetitelja. Prisutni, zadivljeni ovakvoj milosti Božijoj, zahvališe Bogu i Njegovom Ugodniku za ovo čudno isceljenje. Tu noć bolesnica je sasvim mirno provela u Ostrogu, a kada je svanulo, prva je došla na jutrenju, da još jednom zablagodari Bogu, koji je molitvama Svetog Vasilija isceli, prenosi Telegraf.
(Espreso/Alo)