Slavni srpski vojvoda Živojin Mišić kojeg je slavni Nikola Pašić krišom i bez znanja kralja Petra I Karađorđevića i tada regenta Aleksandra vratio iz penzije kako bi pomogao Srbiji u borbi protiv Austrougarske, sve se zna.
Ipak koliko je bio slavni Živojin svojeglav, na momente zadrt najbolje govori razgovor sa tadašnjim regentom Kraljevine Srbije Aleksandrom I Karađorđevićem, baš uoči stvaranja Kraljevine SHS iz 1918. godine.
Ovaj govor do reči ispisan je u knjizi autora Miće Živojinovića, „Život pretočen u pamćenje“ (2004.) i mi ga prenosimo:
Aleksandar: Živojine Mišiću, kada ćete se odljutiti? Dokle ćete biti ljuti na mene, vašeg kralja?
Živojin: Vaše visočanstvo, neumesno je da sebe proglašavate kraljem pored živog kralja, valjda se i princ Đorđe za nešto pita?
Aleksandar: Živojine sedite! Nemojte, molim vas, opet da počinjete, sedite i slušajte! Ima razlike između Vašeg, dobro i mog, gledišta na „ujedinjenje“ srpskih zemalja, od onog koje zagovaraju i podržavaju Pariz, London, Rim…
Oni hoće da u zajedničku državu sa Srbijom gurnu i Hrvatsku i Sloveniju. Dakle, Evropa želi da stvori Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca po svaku cenu, jer joj se čini da će zajednička država Slovena biti najbolje rešenje za mir na Balkanu.
Živojin: Visočanstvo, zašto da nam Evropa kroji državu?! Kad neko nešto od nas pravi, sutra će uzeti za pravo da to i rasturi. Kad ti neko nešto da, kad-tad će tražiti da mu to platiš. I to sa kamatom, na interes!
U državnim poslovima niko ništa ne dariva, a da pritom ne misli na uzdarje. Danas dar, sutra dar-mar! Ako danas dozvolimo da nam Evropa skroji državu kako ona hoće, dok smo živi, uzimaće nam meru po svojoj želji, po svojoj potrebi i zadovoljstvu!
Oni će biti planeri, a mi graditelji i rušitelji. Prekrajaće nam zemlju uzduž i popreko, izbrisaće granicu za koju smo se žrtvovali! Nikad neće biti tamo gde joj je mesto i gde je Bogu milo i narodu drago! Srpska granica u toj veštačkoj tvorevini biće u rukama sotone!
I sotona će, dok je sveta i veka, ispitivati našu izdržljivost i meriti našu snagu! Na njoj će ceniti koliko možemo, smemo i umemo! To neće biti srpska granica, nego srpska jadnica! To nije naša država, država ujedinjenja srpskih zemalja, za koju se borimo, trpimo, patimo i stradamo!
A kada je na „pritisak“ velikih sila da se Srbija ujedini sa vekovnim neprijateljima srpskog naroda, prestolonaslednik Aleksandar, pred generalima, govorio o velikoj „pomoći“ i „priznanjima“ koja su data Srbiji kroz obećanja od saveznika, Mišić je uzdahnuo:
„Dao Bog, Vaše visočanstvo, da ja dočekam da sa srpskim narodom tumaram balkanskom pomrčinom tražeći obećano, a ne spominjući izgubljeno.“
(Izvor: Espreso)