Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave svetih sedam sveštenomučenika Hersonskih, a oni su Vasilije, Jefrem, Evgenije, Elpidije, Agatodor, Eterije i Kapiton.
Svi oni su bili episkopi u Hersonu u razna vremena, i svi su postradali (jedini Eterije umre mirno) od nevernika, bilo od Jevreja, ili Grka, ili Skita. Svi su oni odlazili u te divlje strane kao misionari, slani od patrijarha jerusalimskog, da pronose svetlost jevanđelsku. Svi su bili namučeni i postradali radi Isusa Hrista.
Vasilije je vaskrsao sina nekoga kneza u Hersonu, što je ogorčilo Jevreje, te su ga optužili. Bio je vezan za noge i vučen ulicama gradskim dok dušu nije ispustio. Jefrem je mačem posečen. Evgenije, Elpidije i Agatodor su bijeni štapovima i kamenjem dok nisu umrli.
Eterije je živeo u vreme Konstantina Velikog, te je u slobodi i miru upravljao Crkvom, sagradio veliki hram u Hersonu, i skonča mirno.
Kada je poslednji od njih, Kapiton, bio poslan za episkopa, potražiše divlji Skiti od njega znak, pa da veruju. I predložiše mu sami da uđe u ognjenu peć, pa ako ne izgori, oni će svi poverovati u Hrista.
Sa molitvom i nadom na Boga Kapiton stavi omofor arhijerejski na sebe i prekrstivši se uđe u zažarenu peć držeći i srce i misli svoje uzdignute k Bogu. I postoja u plamenu oko jednoga sata, i bez ikakve povrede, ni na telu, ni na odelu, izađe zdrav.
Tada svi povikaše: „Jedan je Bog, Bog hrišćanski, veliki i silni, koji sačuva služitelja svoga u peći ognjenoj!“ I krsti se ceo grad i sva okolina. O ovome čudu pričalo se mnogo na Nikejskom saboru. A Kapitonu se desi da ga na putu uhvatiše na reci Dnjepru neki Skiti i u reku utopiše. Svi postradaše početkom 4. veka.
(Ohridski prolog Nikolaja Velimirovića)
Prema narodnim verovanjima sutra se ne valja šiti, a valja se srediti kuća.
(Mediji)