Donosimo vam odgovor na stalnu dilemu oko toga koliko preminulih može biti sahranjeno na jednom grobnom mestu.
Predstojeće Miholjske zadušnice, zakazane za 5. oktobar, podsećaju nas na važnost običaja i poštovanja tradicije, ali i na neretka pitanja i dileme vezane za samu organizaciju sahrana.
Među najčešćim nedoumicama, koje se posebno ističu pred ovakve datume, jeste koliko pokojnika može biti sahranjeno u jedno grobno mesto.
U trenutku kada se narod suočava s ovakvim pitanjima, često dolazi do rasprava oko pravila i običaja koji se razlikuju od mesta do mesta.
U suštini, ovo pitanje ne spada u domenu tradicije, već u zakonske odredbe i propise koji regulišu upravljanje grobljima.
Prema informacijama JKP „Pogrebne usluge“ Beograd, standardna praksa je da se u grobno mesto na beogradskim grobljima mogu sahraniti tri osobe.
Nakon druge sahrane, porodici se postavlja pitanje da li žele da produbljuju grob kako bi omogućili sahranjivanje četvrte ili više osoba.
Ovo pravilo važi za sve grobove pod upravom JKP-a, bez vremenskog ograničenja između sahrana.
Šta zapravo znači grobno mesto?
Kada se govori o grobnom mestu, važno je razlikovati nekoliko pojmova. Grobno mesto može biti grob za jednu osobu, ali i grobnica koja omogućava više sahrana ili kaseta za smeštaj kremiranih posmrtnih ostataka.
Mnogi građani pogrešno misle da su kupili grobno mesto plaćanjem zakupa, ali zapravo su ga zakupili na određeni vremenski period. Ova činjenica često izaziva konfuziju.
Gde je dozvoljeno sahranjivanje?
Pored pitanja koliko ljudi može biti sahranjeno u jedno grobno mesto, važno je i razjasniti gde se sahranjivanje može vršiti.
Prema važećim zakonima, sahranjivanje se može obavljati isključivo na groblju, dok se van groblja može vršiti samo pokopavanje, ali uz poštovanje strogih sanitarnih propisa.
Groblje, po definiciji, jeste zemljište koje je odgovarajućim urbanističkim planom ili odlukom lokalnih vlasti određeno za sahranjivanje umrlih.
Svi postupci oko sahranjivanja se moraju odvijati u skladu sa specifičnim propisima koji uređuju ovu oblast, a sahranjivanje može biti obavljeno tek nakon što se smrt potvrdi prema zakonski propisanoj proceduri.
Zadušnice i njihova važnost u tradiciji
Miholjske zadušnice, kao jedan od četiri datuma u godini kada se Zadušnice obeležavaju, pružaju priliku porodicama da se okupe, pomenu svoje pokojne, i prisete se neprocenjivih trenutaka provedenih sa njima.
Na liturgiji se, kako nalaže običaj, nosi kuvano žito, crno vino, male sveće i spisak imena upokojenih članova porodice i prijatelja.
Važno je poznavati i poštovati pravila koja važe za sahranjivanje, kako bismo sprečili potencijalne nesuglasice i održali mir i poštovanje u teškim trenucima.
(Stil)