Verenički prsten kako je postao sinonim za večnu ljubav, danas se smatra jednim od najvažnijih komada nakita, a evo kako je sve počelo
Verenički prsten je mnogo više od „još jednog komada nakita“. On predstavlja simbol obećanja, večne ljubavi i predanosti, a kod nas je običaj da se nosi na domalom prstu desne ruke. Svaki verenički prsten bi mogao da ispriča neku svoju priču, a istorija vereničkog prstenja seže u daleku prošlost i ima jaku simboliku.
Verenički prsten kako je postao sinonim za večnu ljubav, danas se smatra jednim od najvažnijih komada nakita, a evo kako je sve počelo.
Od antičkog Rima do danas
Kada govorimo o istoriji vereničkog prstenja, možda će da vas iznenadi činjenica da ona započinje kao rimski običaj negde u 2. veku pre Hrista.
Rimljanke su nosile prstenje izrađeno od slonove kosti, bakra i gvožđa, zajedno s malim ključevima, čime su potvrđivale uzajamnu ljubav i poslušnost suprugu.
Verenički prsten dobija službeno značenje 890.godine, kada je papa Nikola proglasio dekret kojim prsten predstavlja nameru muškarca da oženi ženu, a tek 1215. godine, papa Inocent III proglašava da mladenci treba da čekaju godinu dana od veridbe do ceremonije venčanja.
Tako počinje period istorije u kojem veridba počinje poklanjanjem prstena ženi koja ga nosi na ruci kao simbol poverenja i obostranog obećanja između muškarca i žene.
Prstenje kao društveni status
Prvi verenički prsten sa dijamantima poklonio je Maksimilijan I nemački kralj i car Svetog Rimskog carstva, prilikom veridbe za Mariju od Burgundije 1477. godine.
Maksimilijan joj je darovao prsten na kojem je dijamantima bilo ispisano slovo „M“ što je označavalo Marija, Maksimilijan i monarhija.
Viktorijanska era, dakle period od 1937. do 1901. godine je popularizovala vereničko prstenje s dijamantima, dragim kamenjem, plemenitim metalima i emajlom.
Nakon toga, u edvardijansko doba, od smrti kraljice Viktorije 1901. do 1910. godine nastavlja se tradicija darivanja skupocenog vereničkog prstenja u visokom društvu. Vešti zlatari su ovladali složenu veštinu ornamentisanja i umetali su drago kamenje u delikatne mrežice ili pletenice napravljene od fine zlatne ili srebrne žice.
Uspon dijamanata u XX veku
Dijamanti na vereničkom prstenu su postali najbolji ženini prijatelji tek 1947. godine.
Tada je De Birs, kojem pripada većina rudnika dijamanata u Južnoj Africi, lansirao slavni slogan „A Diamond is forever“, odnosno dijamanti su večni.
Zahvaljujući toj kampanji, stvorena je ideja da je dijamant redak simbol i obećanje večne ljubavi i predanosti.
Verenički prsten u srpskim običajima
U našoj zemlji postoje posebni običaji vezani za veridbu i poklanjanje prstena. Ona nije pravno regulisana, već je isključivo deo tradicije, a takođe ne treba mešati prosidbu i veridbu!
Naime, prosidba je događaj koji prethodi, kada momak u intimnoj atmosferi uputi sudbonosno pitanje voljenoj devojci. Onda sledi i veridba, nekada presudna za budući život potencijalnih mladenaca.
Prilikom veridbe, koja se tradicionalno odvija u mladinoj kući, upoznaju se članovi najuže porodice i roditelji. Tada mladić od oca svoje devojke traži njenu ruku, i kada otac odobri sklapanje braka, na ruku buduće supruge stavlja verenički prsten. Potom se vrši i darivanje, koje se danas najčešće ostavi za sam dan venčanja, a potom i proslava za bogatom trpezom uz muziku.
Verenički prsten se nosi od trenutka prosidbe do venčanja, kada se skida da bi do izražaja došla burma.
Smatra se da se burma nikada ne skida, jer je simbol vernosti koji svima poručuje da ste emotivno zauzeti, a verenički prsten nosi se u javnosti do venčanja, a nakon njega kao posebno drag ukras.
(Izvor: Espreso/Blic Žena)