Klintonova administracija finansijski i politički podržavala je crnogorsku vlast nakon razlaza sa Miloševićem.
Administracija američkog predsednika Bila Klintona pružala je značajnu političku i finansijsku podršku crnogorskoj vlasti nakon što se predsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović distancirao od politike Slobodana Miloševića. To se može zaključiti iz dokumenata koji su krajem prošle nedelje postavljeni na sajtu „Predsedničke biblioteke i muzeja Bila Klintona“. U tim dokumentima se, između ostalog, navodi da je Klintonova administracija samo 1999. godine Crnu Goru pomogla sa 55 miliona dolara, prenose Vijesti.
„SAD su pružile ukupno 55 miliona dolara ekonomske podrške Crnoj Gori u fiskalnoj 1999. godini; 20 miliona od toga je bila tehnička i humanitarna podrška, a 35 miliona platni bilans“, kazao je 9. decembra te godine Džejms Dobins, specijalni savetnik predsednika i državne sekretarke za Kosovo i primenu Dejtonskog sporazuma.
Dobins je tom prilikom kazao da SAD podržavaju političke i ekonomske reforme koje se dešavaju u Crnoj Gori i da bi ona mogla poslužiti kao primer ostalim delovima tadašnje Jugoslavije. Pohvale na račun Đukanovića Klinton je izneo u govoru u junu 1999, koji je bio u čast tadašnjeg slovenačkog predsjednika Milana Kučana.
„Želeo bih da se zahvalim takođe i predsedniku Crne Gore Đukanoviću, koji je ovde večeras sa nama, za sve što su uradili da zaštitite demokratiju i toleranciju neophodnu da se ona razvije. Uz vašu pomoć i stalan oprez možemo jednom za svagda dokazati da su Evropa i sloboda sinonimi“, piše u njegovom govoru od 21. juna 1999.
U dokumentu američke administracije navodi se, između ostalog, i da su Đukanović i crnogorska vlast najpouzdanije i najefikasnije snage za demokratiju u Jugoslaviji.
„Pokazali su hrabru posvećenost političkim i ekonomskim reformama, uprkos stalnim naporima Beograda da ih podrije. Crna Gora, takođe, može imati važnu ulogu u jačanju širenja demokratije na ostale delove bivše Jugoslavije. Izabravši put demokratije i reformi, čelnici Crne Gore su postavili standarde koje bi trebalo da slede svi jugoslovenski lideri“, stoji u dokumentu.
Tadašnja američka državna sekretarka Medlin Olbrajt se sa crnogorskim predsednikom sastala krajem 1999. godine u Berlinu na marginama sastanka šefova diplomatija osam najrazvijenijih zemalja svijeta (G8), a njih dvoje su na leto sljedeće godine razgovarali i u Rimu, vidi se iz dostupnih podataka o sastancima američkog predsednika i državne sekretarke.
Navodi se i da je uoči početka bombardovanja NATO-a 1999. Klintonov savetnik za nacionalnu bezbednost Semjuel Berget pripremio dokument koji se tiče vojnih operacija na Kosovu, a u kojem je za Olbrajtovu bio namenjen deo o Crnoj Gori.
„Što se može učiniti da se minimiziraju političke posledice vazdušnih napada u Crnoj Gori na predsednika Đukanovića“, piše u dokumentu iz marta 1999, sa kojeg je skinuta oznaka tajnosti. U dokumentu se pominju verzije napada na SRJ, u kojem bi prvobitni paket vazdušnih napada („Faza I“) bio fokusiran na integrisane sisteme vazdušne odbrane u Srbiji i Crnoj Gori.
„Napad na integrisane sisteme vazdušne odbrane uključuje u slučaju nužde napade u Crnoj Gori. Već smo upozorili predsednika Đukanovića da će to verovatno biti slučaj“, stoji u dokumentu od 20. marta. Četiri dana kasnije počeli su vazdušni napadi na Jugoslaviju.
U dokumentima se navodi i da se Bela kuća trudila da o pitanju stabilnosti Crne Gore 2000. razgovara sa tadašnjim i sadašnjim ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Na pitanje novinara da li će američki predsednik podržati napore pojedinih evropskih zemalja da se Milošević upozori da drži ruke podalje od Crne Gore i kakav je stav njegovog ruskog kolege po tom pitanju, tadašnji zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost Džim Stajnberg kazao je da je Bela kuća zabrinuta.
„Mnoge zemlje G8, naročito naše NATO saveznice i mi sami, zabrinuti smo zbog napora Miloševića da destabilizuje region, ne samo Crnu Goru, nego mnogo šire. Zato očekujem da se tokom radne večere i bilaterale sa predsednikom Putinom pomene pitanje stabilnosti na Balkanu i da će predsednik naglasiti važnost da se zalažemo za očuvanje demokratske vlade pod Đukanovićem“, kazao je Stajnberg na konferenciji 17. jula 2000. u Beloj kući.
„Ima objekata koje treba gađati u Crnoj Gori“
Crna Gora bila je tema više telefonskih razgovora Klintona sa britanskim premijerom Tonijem Blerom i nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom. Mnogi delovi razgovora o Kosovu i Miloševiću nisu dostupni, posebno odgovori sagovornika američkog predsednika, a u jednom od njih razgovaraju o napadima na mete u Crnoj Gori.
„Naš narod traži da razmotrimo preventivne akcije protiv pojedinih meta u Crnoj Gori. Znam da ne želi da tamo gađa, ali je čak kazao da ima neke stvari koje bismo trebali da gađamo. Da ti dam primer ili dva: smatramo da ima nekoliko objekata u koja ulaze kako bi izneli projektile; u luku u Crnoj Gori i oko njega; postoji jedan ključan most koji moramo da napadnemo, pre nego što krenu sa prelaskom vojnih jedinica. Stoga smo veoma zabrinuti zbog njihovih mogućnosti da koriste te objekte. Nema mnogo meta i nema puno rizika od civilne štete“, kazao je Klinton.
U drugom razgovoru on Bleru govori kako se i da li se može izvršiti ekonomski pritisak na Miloševića koji neće previše naškoditi Makedoncima i Crnogorcima, a među opcijama su borba protiv pranja njihovog novca na Kipru i pritisak na njihove račune u Londonu.
„Ne želim da Crnogorcima stvorim bilo kakve probleme“, kazao je Klinton Bleru u aprilu 1999.
(Izvor: Sputnik)