Druga sedmica i nedelja Velikog posta naziva se Nedeljom svetog posta: Crkva moli Gospoda za blagodatno ozarenje onih koji poste i koji se kaju. Na bogosluženjima ove sedmice i u nedeljni dan zajedno sa skrušenošću zbog čovekovog grehovnog stanja hvali se post kao put ka unutrašnjem blagodatnom ozarenju.
Pravoslavno učenje o postu se posebno jako otkriva u sećanju, u toku druge sedmice, na Svetog Grigorija Palamu, Solunskog arhiepiskopa (XIV v.). Sveti Grigorije je bio veliki atonski podvižnik, poznat kao zaštitnik Pravoslavlja i razobličitelj jeretičkog učenja Varlama, kalabrijskog monaha, koji je odbacivao pravoslavno učenje o blagodatnoj svetlosti, koja prosvećuje unutrašnjeg čoveka i ponekad se otkriva vidljivo, na primer, kao što je to bilo na Tavoru i Sinaju.
Varlam je smatrao da je nemoguće dostići ovo ozarenje molitvom, postom i drugim duhovnim podvizima samoodricanja. Na Saboru koji je ovim povodom bio sazvan u Konstantinopolju 1341. godine sveti Grigorije Palama, koji je bio nazvan sinom Božanske svetlosti, razobličio je jeretike i odbranio učenje o Božanskoj svetlosti, nestvorenoj, uvek postojećoj, kojom je Gospod zablistao na Tavoru i kojom se obasjavaju podvižnici koji dostignu takvo prosvetljenje uz pomoć molitve i posta.
Kao borac i pobenik Pravoslavlja nad Varlaamovim učenjem pojavio se Sveti Grigorije Palama koji je u svojoj dubokoj bogoslovskoj formulaciji izložio duhovni sadržaj mistične tradicije svetogorskog monaštva. Ova Palamina bogoslovska formulacija sadržana je u njegovom čuvenom delu Trijade u odbranu monaha isihasta. Pored Trijada, Palama je sastavio i Svetogorski tomos, sa kojim su se saglasili svi Svetogorski igumani, a koji je u isihastičkom sporu odigrao odlučujuću ulogu.
Crkvenu službu u čast Svetog Grigorija Palame i njegovo žitije napisao je Filotej, Konstantinopoljski patrijarh (XIV vek), a kanon Genadije Sholar (XV vvek).
Himnografija druge nedelje Svete Četrdesetnice saobražavajući se sa Svetopisamskim čtenijima, poučava nas na se naše oboženje nalazi u molitevnim opštenjem sa Bogom i Bogopoznanjem učešćem u Svetoj Evharistiji. Ugledajući se na Svetog Grigorija Palamu koji je sebe ispunio Božanskom svetlošću koja presvetljuje svakoga čoveka koji dolazi na svet, pozvani smo da iz svog bića odbacimo svaku tamu greha koja prekida našu zajednicu sa Bogom, i da se vrlinskim životom obučemo u odeću svetlosti Bogopoznanja.
Druga nedelja svete Četrdesetnice posvećena je molitvenom spomenu na Svetog i bogonosnog oca našeg Grigorija Palamu (Γρηγόριος Παλαμάς), Arhiepiskopa solunskog i velikog bogoslova i propovednika pravoslavnog mističnog podvižništva, velikog zastupnika stvarnosti oboženja kroz učestvovanje u sâmom Bogu, u Njegovoj netvarnoj blagodati.
Misao Svetog Grigorija potvrdila je autentičnost svetiteljskog viđenja Boga. Prve nedelje svete i velike Četrdesetnice bogoslužbeno smo proslavili pobedu Pravoslavlja nad brojnim jeresima, a prevashodno pobedu nad ikonoborstvom, dok u drugoj nedelji proslavljamo divnog među svetiteljima i velikog među pobednicima Pravoslavlja koji se u svom bogoslovstvovanju borio i izborio za bogoslovlje Pravoslavnog mističnog podvižništa koje podrazumeva učenje o neposrednosti Božjeg prisustva u svetu, uči naša sveta, saborna i apostolska crkva.
Sveti Grigorije Palama propovednik je učenja o božanstvenosti blagodatne netvarne svetlosti kojom je Gospod zasijao prilikom Preobraženja na tavorskoj gori. Ista ta Preobraženska netvarna svetlost, po Njegovom učenju prosvetljuje svakog čoveka koji se pogruzio u molitvu i post.
Sveti Grigorije Palama je u svom učenju razlikovao Božansku suštinu i energiju, jer je Bog po suštini nesaznajan, ali se On u svojim energijama otkriva nama u ličnosti Ovaploćenog Logosa. Po njegovom učenju, čovek je kroz svetu Evharistiju utkan u Bogopoznanje, te tako Sveta Liturgija sve nas prosvetljuje i čini nas dostojnima za Bogopoznanje i zajednicu sa Gospodom našim. Ova nedelja nije oduvek bila posvećena spomenu na Svetog Grigorija Palamu, a to nam svedoči jerusalimski kanonar koji spominje da je u sedmom veku druga nedelja posta bila posvećena spomenu na evanđelsku priču o Milostivom Ocu (ili bludnom sinu), stoji u učenjima SPC.
Kako postiti Pačistu nedelju:
Drugu nedelju Velikog posta treba ispostiti na vodi od ponedeljka do petka, dok je u subotu i nedelju dozvoljeno jesti hranu spremljenu na ulju. Riba u Pačistoj nedelji nije dozvoljena.
Tropar Svetom Grigoriju Palami:
Svećnjače Pravoslavlja, utvrđenje Crkve i učitelju, dobroto monaha, nesavladivi zaštitniče bogoslova, čudotvorče Grigorije, pohvalo Soluna, propovedniče blagodati, moli se neprestano za spasenje duša naših.
Molitva u Drugu nedelju Velikog posta:
Bože, Oče slave, Ti si Jedinorodnoga Sina Tvoga predao za nas i preko Njega nas usinovio, budi, i sada, milostiv prema nama, prestupnicima zapovesti Tvojih, i nemoj nas pogubiti sa onima koji su se udaljili od Tebe, niti dopusti da budemo gladni duhovnih Tvojih darova; nego nas udostoj da Ti se približavamo ustima i srcem i pokažemo dostojanstvo usinovljenja preko dobrih dela. Jer mi podražavamo vraćanje bludnoga sina Tebi čime si i nama obznanio neiskazano Tvoje čovekoljublje prema grešnicima, da bismo zadobili beskrajna dobra pripremljena onima koji ljube volju Tvoju. Branič budi rodu našem, pokoravajući mu svakog neprijatelja i protivnika.
Blagodaću i čovekoljubljem Jedinorodnoga Tvojega Sina, sa Kojim si blagosloven, sa presvetim i blagim i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
(Espreso / Lepote Srbije)