Jedan od najvećih umetnika i pronalazača renesanse ere, Leonardo da Vinči hteo je da iskoristi maksimum vremena za rad, a minimun za spavanje. Njegov plan podrazumevao da “razbije” normalan period noćnog odmora na nekoliko delova, odnosno više faza, što je dovelo do prakse spavanja nekoliko puta tokom dana.
Tako je da Vinči spavao 15 minuta na svaka četiri sata. Kao rezultat, spavao je samo sat i po na dan. Vreme koje je uštedeo na odmaranju počeo je da koristi za kreativan rad. Da Vinči je rekao da je koristio ovu metodu tokom mnogih godina svog života, i da se nikad nije osetio umornim. Poznato je da u fiziološkim uslovima, najproduktivnije vreme za rad i kreativnost prati period sna.
To je vreme kada je kapacitet neke osobe za rad posebno visok. Prekidajući nečije budno vrijeme svaka četiri sata kratkim periodom odmora vodi do povećanja kapaciteta za rad, što je direktna posledica ovakvog odmora. Godine vežbanja i eksperimentisanja onih koji su pratili da Vinčijev primer, ostavili su sajtu Bright Side da izabere neke od najefektivnijih varijacija višefaznog sna:
– Spavanje 30 minuta na svakih 6 sati (dymaxion metoda);
– Spavanje 20 minuta na svaka 4 sata (uberman metoda);
– Spavanje noću 1.5 – 3 sata i onda tri puta tokom dana po 20 minuta (everyman metoda);
– Spavanje noću 2 sata i jednom popodne 20 minuta (tesla metoda)
– Spavanje noću 5 sati i 1.5 sat popodne (siesta metoda).
Ipak, treba imati na umu da je svačije telo drugačije, a različiti tipovi višefaznog sna možda neće biti za svakoga.
Stručnjaci upozoravaju da ako planirate da pređete na ovakav odmor-rad raspored, ne vozite auto niti donosite bitne odluke dok ne budete apsolutno sigurni da manjak sna nema neke posledične efekte. Može se reći da ovakav raspored ima smisla u kratkom periodu kada imate puno posla, a ne stalno. San je vrlo dragocen za naš um i telo.
Predstavljamo vam neke najnevjerovatnije zdravstvene prednosti spavanja:
- Bićete daleko kreativniji ako se dobro naspavate tokom noći. Naime dok vi spavate vaš mozak reorganizuje i restruktuira sebe, što dovodi do ubrzavanja razmišljanja i velikog podsticaja u kreativnosti.
- Studenti koji generalno manje spavaju su skloni nižim ocenama i nekim drugim teškoćama u učenju.
- Dobar noćni san će smanjiti upale, koje su povezane sa mnoštvom zdravstvenih problema, uključujući i srčane bolesti (broj 1 ubica žena), moždani udar, dijabetes i artritis.
- Poboljšava vam memoriju. Naučnici su otkrili da kada pokušavate da naučite nešto novo, tada se vaš um pobrine da tokom spavanja „svari“ ono što se trudite da naučite. Dok spavate, vaš um zapravo „provežbava“ i praktikuje te stvari koje trenutno učite.
- Vaš nivo pažnje se povećava ako dobijate odgovarajuće količine sna. Deca postaju hiperaktivna usled nedostatka sna, a odrasli postaju pospani i ošamućeni. Zato na vreme u krevet!
- Dobar noćni san vam omogućava da održite vašu težinu. Dio mozga koji kontroliše san kontroliše i funkcionisanje metabolizma. To znači da kada ste pospani, vaš mozak će vam poručiti da jedete više, što zauzvrat može dovesti do gojenja.
- Vaš nivo stresa će opasti. Nivo stresa može znatno da vam skoči ukoliko ste nenaspavani, a smanjuje se kada ste se dobro odmorili. Kontrolisanje stresa može pomoći u regulaciji krvnog pritiska i poboljšanja zdravlja srca.
- Pospanost može dovesti do fatalnih saobraćajnih nesreća, jer premorenost utiče na reakcije odnosno reflekse i donošenje ispravnih odluka na putu.
(Izvor: Novi.ba)